... U toj generaciji sličan je bio и Mihailo Janketić. Posle poznate uloge Igoa u Prljavim rukama Ž. P. Sartra on je po senzibilitetu sav bio okrenut izrazu za koji je bio duboko uveren da ga približava samosvesti u vremenu kojs smatra svojim. Kada je dobio ulogu Ljube Vrapčeta u komadu Kad su cvetale tikve D. Mihailovića - shvatio je da se posledice društvenih prilika nužno odražavaju na glumačku igru. Shvatio je da se ne može reagovati na stari način i sam je bio veoma zainteresovan za promene u organizovanju izraza - jer uloge koje je igrao nisu bile samo doživljaj, već i problem ali i težnja ka samosvesti o trenutku koji oličava predstava. Uz mala kolebanja zadržao se čvrsto u repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrajući Raskoljnikova u Zločinu i kazni F. M. Dostojevskog, Judu u komadu Kako je Juda izdao Hrista A. Nenadića, a bio je i Aleksandro u Lorencaću A. de Misea, Osvald u Avetima X. Ibzena, Vojvoda Mišić u Kolubarskoj bitci Dobrice Ćosića. To je bio njegov izuzetan uspeh - jer je realističkim postupkom i snažnim doživljajem uspeo da oživi ljudski superiorno ovu istorijsku ličnost čije prisustvo dogrinosi da se ova istorijska drama zgusne u pravu herojsku epopeju kroz elementarne emocije, unutarnje sukobe i otkrivanje one nesavladive snage naroda da odbrani svojs pravo na slobodu i sam život.Ovo je bila toliko izvorna kreacija da mu je bilo povereno, nekoliko godina kasnije, da ovaj lik ponovo kreira u predstavi Valjevska bolnica koja je takođe rađena po tekstu Dobrice Ćosića. Vitez Tobi, Jevrem i drugi likovi doveli su Mihaila Janketića fo Begler bega u Lažnom caru Šćepanu malom P. P. Njegoša. Stavom da glumac mora da zadrži vitalnu moć nad svojom glumačkom prirodom i da u realističkim postavkama nađe svoje specifičiosti učinio je da su njegove individualne sklonosti očuvane, da ne podlegne površnim egzaltacijama i bude oslonac celom ansamblu. Neprekidno je potvrđivao da život uloge zavisi od prirodnih sklonosti ali i stvaralačkog napora da se predoređene mogućnosti oblikuju u jasne forme punog dejstva...

(Petar Volk: BEOGRADSKO GLUMIŠTE)

Izvor: http://