O PREDSTAVI
Detaljno o predstavi
TRUBADUR - UMETNICI
Autor: | |||
ĐUZEPE VERDI |
TRUBADUR - DRUGI O PREDSTAVI
KRITIKE
OPČINJAVAJUĆA SUGESTIVNOST
(...) Reduciran scenski pokret omogućava interpretatorima da daju maksimum na vokalnom planu. To naročito potvrđuju likovi koji ne stoje u prvom planu: izvanredni Ferando (Bratislav Jatić), Ines Olivere Dukić, spremne i za kompleksnije uloge, kao i Ruiz (Aleksandar Dojković). Najkomplikovanije deluju velike scene, jer pod vođstvom dirigenta Dejana Savića hor i orkestar nisu samo potpora junacima priče o trubaduru, već bazična nit. (...) Kostimi Ljiljane Radonjić Orlić su svedeni, nenatrpani, jasno definišu likove, njihov status, karakter. Na isti način koncipirana je i scenografija (Aleksandar Zlatović) koja, usklađena sa jednostavnošću režije, biva rešena već pomenutim masivnim kamenolikim blokovima i pokretnom kružnom scenom. Opčinjava sugestivnost, glas koji preplavljuje dvoranu – pripadaju Jeleni Vlahović. Nesvakidašnja glumica, sama oblikuje višeslojni lik Acučene (...) Prekrasno zatamnjenog dubokog registra i zaobljenih visina, impozantne pojave. Jelena Vlahović je stožer nove postavke ”Trubadura”.
Marija Ćirić, Politika, Beograd, 2. decembar 2002.
(...) U predstavi je briljirala Jelena Vlahović kao Ciganka Acučena, predivno tamno obojenog voluminoznog glasa, izvanredne izražajnosti u svim lagama (...) Dušan Plazinić kao Manriko znatno je bolji od ostalih likova koje je do sada ostvario. (...)
Gordana Krajačić, Blic, Beograd, 26. novembar 2001.
ZAMRŠENA FABULA O LJUBAVI, MRŽNJI I OSVETI
(...) Slušajući orkestar Opere Narodnog pozorišta pod izvanrednim vođenjem maestra Dejana Savića, koji je zvučao bolje nego ikad, uverili smo se da je u pripremu Verdijeve opere ”Trubadur” uložen veliki trud i rad. I hor je gotovo uvek bio na istoj visini.
Donata Premeru, Borba, Beograd, 28. novembar 2001.
Izvor: http://www.narodnopozoriste.co.rs
OPČINJAVAJUĆA SUGESTIVNOST
(...) Reduciran scenski pokret omogućava interpretatorima da daju maksimum na vokalnom planu. To naročito potvrđuju likovi koji ne stoje u prvom planu: izvanredni Ferando (Bratislav Jatić), Ines Olivere Dukić, spremne i za kompleksnije uloge, kao i Ruiz (Aleksandar Dojković). Najkomplikovanije deluju velike scene, jer pod vođstvom dirigenta Dejana Savića hor i orkestar nisu samo potpora junacima priče o trubaduru, već bazična nit. (...) Kostimi Ljiljane Radonjić Orlić su svedeni, nenatrpani, jasno definišu likove, njihov status, karakter. Na isti način koncipirana je i scenografija (Aleksandar Zlatović) koja, usklađena sa jednostavnošću režije, biva rešena već pomenutim masivnim kamenolikim blokovima i pokretnom kružnom scenom. Opčinjava sugestivnost, glas koji preplavljuje dvoranu – pripadaju Jeleni Vlahović. Nesvakidašnja glumica, sama oblikuje višeslojni lik Acučene (...) Prekrasno zatamnjenog dubokog registra i zaobljenih visina, impozantne pojave. Jelena Vlahović je stožer nove postavke ”Trubadura”.
Marija Ćirić, Politika, Beograd, 2. decembar 2002.
(...) U predstavi je briljirala Jelena Vlahović kao Ciganka Acučena, predivno tamno obojenog voluminoznog glasa, izvanredne izražajnosti u svim lagama (...) Dušan Plazinić kao Manriko znatno je bolji od ostalih likova koje je do sada ostvario. (...)
Gordana Krajačić, Blic, Beograd, 26. novembar 2001.
ZAMRŠENA FABULA O LJUBAVI, MRŽNJI I OSVETI
(...) Slušajući orkestar Opere Narodnog pozorišta pod izvanrednim vođenjem maestra Dejana Savića, koji je zvučao bolje nego ikad, uverili smo se da je u pripremu Verdijeve opere ”Trubadur” uložen veliki trud i rad. I hor je gotovo uvek bio na istoj visini.
Donata Premeru, Borba, Beograd, 28. novembar 2001.
Izvor: http://www.narodnopozoriste.co.rs
UNESITE VAŠ KOMENTAR - TRUBADUR