Iako je pisan za pozorište Trgovina Alberta Ostermajera, ima u potpunosti poetsku strukturu. Nema didaskalija, nema velikog i malog slova, nema znakova interpunkcije. Rečenice koje nailaze poput lavine, bombardujući čitaoca mnoštvom značenja i mogućih slika, grafički su organizovane kao stihovi neke epske poeme našeg vremena čiji poetski potencijal, očigledno, najčešće proističe iz različitih oblika propadanja od kojih je svakako najinteresantnije moralno propadanje.

Ovo je priča o današnjem društvu koje se pretvorilo u berzu i današnjem čoveku koji se pretvorio u trgovca. O odnosu izmedju pojedinca i društva, tj. trejdera i berze. O merkantilnoj prirodi savremene ljudske egzistencije. I o bolestima savremene civilizacije koje smo sami proizveli gubeći kontakt sa humanističkim principima koje je proklamovala renesansa. Od čoveka koji stoji u središtu univerzuma došli smo do mnoštva malih samodovoljnih univerzuma u koje se pretvorilo današnje čovečanstvo.

Izvor: http://www.bdp.rs