Tartif je zaraza, kolektivno ludilo. Prelazi sa jednog na drugog. Ja nisam želeo da tu ideju učinim nametljivo vidiljivom već samo prisutnom. Tartif postaje Orgon, a Orgon će postati Tartif. Tartif može da postane bilo ko i bilo šta. On se inkarnira. On može da vam uzme biografiju, identitet, on čak može da postane predmet sopstvenog vampirizma. Orgon će u svojoj osujećenosti i izbačenosti pokušati da bude Tartif, da na nepravdu odgovori zlom. To je duboko nehumano i nehriščanski, a motiv za pisanje ovog komada je dubokohrišćanski. Najviše se za svoju veru i svoju naciju može se učiniti ako se ukaže na imanentno zlo. Molijer je upravo to radio. Napadao je lažno bogomljstvo, licemerstvo. Tartif je skup karakterinih datosti koji sa jedne ličnosti može preći na drugu. Orgon će iz ekspremne vere preći u ekstremno bezverje. Poslednje što se kaže u predstavi je da Orgon više ne veruje u ljude. Ekstremizam je najveće zlo koje može da pogodi prostodušne, naivne i dobronamerne ljude.

Egon Savin


Izvor: http://www.jdp.rs