EGON SAVIN: «Šuma»je svet u kome živimo. «Šuma» su naši odnosi koji su tiranski, uslovljeni glađu za novcem, ljubavlju, umetnošću. To su tri gladi na kojima počiva kosmos ovog komada. «Šuma» je, naravno, metafora zverskih odnosa koji vladaju među ljudima u savremenom civilizovanom svetu. Čovek tiraniše i porobljava čoveka, utoljava svoju pohlepu i požudu upotrebljavajući za to svoje najbliže. Govorili su nam da postoji antagonizam klasa i on zaista postoji. U svetu profita ljudi eksploatišu jedni druge, ali i u intimnim odnosima – ljubavnim, porodičnim, prijateljskim relacijama postoji izrabljivanje Šuma je, u tom smislu, najpreglednija drama Ostrovskog, pisca koji je sa još nekolicinom sazidao velelepnu građevinu, «rusku književnost XIX veka».

(Preuzeto iz programa za predstavu Šuma)

KRITIKE
O Šumi
Sve zrači jakom i jasnom životnošću i istinitošću. Praktična veza sa percepcijom savremenog gledaoca nadjena je u jednostavnosti i odredjenosti karaktera i odnosa i situacija po modelu koji se koristi u oblikovanju materijala BAJKE. ...Jasno je da je gospodarica kuće Raisa Pavlovna Gurmišska – igra je zrelo i bogato Svetlana Bojković, osoba starija od mnogih ali je jasno da ona to ne shvata stereotipno nego se u pobuni protiv prolaznosti bori za mladog ljubavnika... Odnosno, baš se mnogo i ne bori, nego ga prosto plaća parama... I to ga plaća dobro i mnogo i do potpunog ludila rasipa te pare... Tu su i pravi GLUMCI, umetnici bez koristoljublja ali skloni potrebitosti i u iću i u piću... Tu dvojicu skoro beketovskih lakrdijaša i smehostresača i kad su bolno tužni, bolno sami ili nesrećni – igraju – iskreno i tačno, i sa velikim obećanjem da će se razigrati jer imaju i kako i gde, dva odlična mlada, a iskusna glumca – Nikola Djuričko - velikog tragičara NESREĆKOVIĆA i Boris Milovojević ne manje velikog komičara SREĆKOVIĆA. Ovom predstavom pozorište se u sebi opet ostvarilo samo onako kako može – od Tespisa do Beketa, igrom i samo potvrđujućom samorazumljivošću koja se lako i brzo čita a aktivira sve što imate kao gledalac – i iskustvo, i znanje i osećanja. Sasvim na mestu. Čestitam!

Goran Cvetković, II Program Radio Beograda

Svemu nasuprot
Premijerno izvodjenje predstave Šuma krajem prošle godine u JDP-u pokazalo je, pored ostalog, na koji način je moguće savremeno čitanje komada klasične vrednosti. Slično nekim svojim ranijim rešenjima reditelj Egon Savin vešto ubrzava sam tok komada usmeravajući svu pažnju na dva glavna junaka, Raisu Pavlovnu i Genadija Nerećkovića... Raisa Grumišska, zapravo tvorac šume i odnosa koji vladaju u njoj, koja istovremeno i simbolički predstavlja odlazeće (spahijsko) doba: Kada ta uzorna i strašna gospođa (koju s merom tumači Svetlana Bojković) od koje drhi cela gubernija poklekne pred mladošću dečaka koga je namenila svojoj siromašnoj rođaki i prigrabi ga sebi, postaće očigledno da je i golobradi mladić do te mere iskvaren da mu je svejedno s kim će ga oženiti, babom ili devojkom ... Svemu nasuprot, ali još tragičniji, jeste lik Genadija Nesrećkovića, propalog glumca koji do te mere žudi za scenom da ne razlikuje glumačku od životne prilike. Koji, kako to autentično igra Nikola Đuričko, više voli da odigra velikodušnost nego što u nju veruje, čak i kada je reč o rođenoj sestri. Ovaj strašni svet strašno promašenih ljudi više nego uverljivo su još branili, pre svih Boris Milivojević (Srećković), Miodrag Radovanović, Vanja Ejdus, Dubravko Jovanović, Radovan Vujović i Vlasta Velisavljević.

Željko Jovanović, Blic



Izvor: http://www.jdp.rs