Dramski tekst ”Sudija” švedskog pisca Vilhelma Moberga bavi se problemom neiskorenjive korupcije u okvirima pravosudnog sistema (i strukture društva u celini), predstavljajući slučaj mladića Kristera kojem je njegov pravni zastupnik Kuning oduzeo imovinu dok je on boravio u inostranstvu; uprkos nastojanjima da se istina obelodani, koja formiraju radnju drame, pravda ipak ostaje sasvim nezadovoljena.
Polazeći od kruto realističkog, problemskog dramskog teksta, Tanja Mandić Rigonat gradi poetski realističku predstavu koja na specifičan način prevazilazi značenjske okvire teksta (...)
Nenad Maričić energično igra Kristera kao izigranu, očajnu, zbunjenu, uništenu individuu koja se konvulzivno, a bolno uzaludno, bori da dokaže istinu. Petar Banićević stvara lik mirovnog sudije kao hladnog, bezosećajnog isuviše ciničnog, apodiktički licemernog čoveka, dok Ružica Sokić igra njegovu asistentkinju, gospođu Bernhard, takođe bezličnu zbog apsolutne snishodljivosti prema njemu.
Sudija Kuning (Aleksandar Đurica) u predstavi opsesivno vodi računa o svojoj fizičkoj kondiciji – hrani se zdravo, džogira, praktikuje jogu, pri čemu su minuciozno uobličeni detalji njegovog ”zdravog” života, dok sa druge strane brutalno uništava druge živote. (...)
Vladan Gajović takođe ubedljivo stvara lik ljigavo proračunatog psihologa Leonharda koji dolazi kod Kristera sa namerom da ga provokacijom dovede do gubitka samokontrole, i odvede u ludnicu; Ksenija Jovanović emotivno uzbudljivo oblikuje staru, rafiniranu, malo senilnu damu koju je Kuning, takođe, prevario. Hana Jovčić igra odlučnu novinarku Lanu, Marija Vicković nežnu i hrabru Britu. (...)
Predstava ”Sudija” referira, dakle, na aktuelne probleme naše društvene svakodnevnice (prevare, afere, korupcija) koju, ako ne može da je promeni, makar na zanimljiv način izlaže analizi, inspirišući publiku da preispita njene osnovne premise i vrednosti.

Ana Tasić
Politika, Beograd, 05. mart 2006.

(...) Pozicija u koju je doveden glavni junak ove priče, montirani sudski procesi i odvođenje u ludnicu, pretnja da će i njegova verenica završiti slično, kafkijanska je situacija iz koje na prvi pogled nema izlaza. Problem je, međutim, što nema ni na drugi. Vispreni i sa celim sudom zakrvljeni mladi advokat sklon isterivanju pravde takođe shvata da sa sudom, nema šale. Odnosno da je sa sudijama korumpiranim i do lakata ogrezlim u kriminal, nemoguće izaći na kraj čak i kada očigledno kradu. Uz malo ”ubeđivanja” njemu naime, postaje jasno da između pravde i prava postoji velika razlika i diže ruke od svega, i od borbe za pravdu i do javnog govora, ostavljajući na cedilu i svog klijenata i osuđenu novinarku kojoj je do tada dostavljao informacijeiz suda. Na tom mestu predstava prerasta u najbolji savremeni triler sa elementima društvene satire. Kao da je u na primer, reč o onom aktuelnom predsedniku suda koji se bavi trgovinom i prevredom a ne iscenaciji dramskog dela s početka dvadesetog veka.

Željko Jovanović, Blic 3. mart 2006.



Izvor: http://www.narodnopozoriste.co.rs