ладимир Зујев
ШТУЦАЊЕ

Превод с руског Наташа Радуловић

Режија: ИСИДОРА ГОНЦИЋ
Асистент режије: Лука Јованов
Организација: Марија Милосављевић
Сценски покрет: Небојша Громилић

Играју:
Сергеј: ЖЕЉКО МАКСИМОВИЋ
Федор: АЛЕКСАНДАР МЕДА ЈОВАНОВИЋ
Хармоникаш: ЛУКА ЛОПИЧИЋ

Дизајн светла: Лидија Антоновић
Продукција и техничка реализација УК „Вук Стефановић Караџић“

Премијера: 10.04.2016.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Штуцање настаје услед надражаја живаца или можданих центара који контролишу дисајне путеве, нарочито дијафрагму и почиње углавном кад једемо и пијемо алкохолна или газирана пића. Штуцање није вољан чин и обухвата посебан рефлексни лук. Напади штуцања обично престају сами без интервенција. У народу се верује да штуцање настаје онда кад нас неко спомиње!

Али, шта је у ствари штуцање?

Да ли је то начин да се ресетујемо и пробудимо своју успавану или изгубљену душу? Своје право ЈА? Каквим гласом ће проговорити наше унутрашње ЈА и шта је то што остаје иза немогуће љубави?

Покушавајући да одговори на ова питања, Владимир Зујев спаја два наизглед потпуно различита човека – једног научника, историчара, стручњака за етнографију и народне обичаје са потпуковником, патриотом и елегантним боксером.

Ове потпуно различите мушкарце повезује један необичан феномен: у њиховим телима почињу да се буде и сазревају душе које се укрштају и заљубљују, па тако ови људи који у нормални околностима не би проговорили ни реч, осећају потребу да комуницирају и да се макар привремено ослободе усамљености.
Јер, иако је сваки живот другачији, наша усамљеност је потпуно иста.


Izvor: http://