MARKO MANOJLOVIĆ: Mene je ovoj drami Vudi Alena privukao humor, a zatim i sama konstrukcija komada, stavljanje u središte drame jednog čoveka koga sve vreme muči pitanje: «Šta ja treba da radim?» Osim što je to pitanje koje čovek mora sebi da postavi sa 20 i 30 godina, to je i pitanje karakteristično za mlade ljude na prelazu iz škole na fakultet, i kasnije. To me je prvo privuklo tekstu, to pitanje: «Koji je moj zadatak?» Odgovor ne može niko da ti da. To je nešto što sam sebi moraš da odgovoriš. Sve što se dešava može se posmatrati kao jedna vrsta Klajnmanovog odrastanja. Jednostavno, jedan dan ti život zakuca na vrata. Vudi Alen obesmišljava svaki oblik ljudske zajednice. Sve one u susretu sa Klajnmanom deluju užasno smešno.

Ja jako volim tu čvrstu priču komada Smrt, sa tim krajem i tim šokom. Mi sve vreme gledamo Klajnmana kao vrlo simpatičnog lika, nekako se saživimo sa njim, i na kraju, on umre. On umre kada pokuša sebi da kupi još jednu šansu. Potraga za manijakom je potraga za smislom života, potraga za životom posle smrti. Razgovarao sam sa Kičićem i pitao ga: «Ako bi smo Klajnmanu dali drugu šansu, da li bi se nešto promenilo?» Kičić je rekao, naravno, ne ...

KRITIKE
... Svež i za naše manirističko palanačke pojmove, vrlo sofisticiran humor "nosi" čitavu predstavu, a s njim reditelj Marko Manojlović i glumci uspevaju da naprave odličan otklon od beogradske i srpske realnosti i da naprave jedinstvenu pojavu u trenutnom teatarskom životu grada: sjajan filozofski ogled dostupan svima i nimalo dosadan. Poštujući i ne želeći da razbija stilske odlike teksta nasilnom rediteljskom razgradnjom, Manojlović znalački primenjuje "nevidljivu" režiju i pušta Vudija Alena da nosi teret svojom verbalnom veštinom i apsurdnom karakterizacijom likova. Ovakav pristup oslobađa prostor glumcima i izbacuje u prvi plan Gordana Kičića. ... Kičić se odlično snalazi u ulozi Klajnmana, alter ega autora ... Pored ubedljive interpretacije višeslojnosti besmisla koji prožima jedan prosečan ljudski život, Kičić uspeva da ismeje žanrovski tvrdokorne "noir" likove što predstavlja prijatno osveženje u odnosu na glumački repertoar na koji smo se navikli gledajući ga. Ostali likove se samo uklapaju u Kičićevu/Klajnmanovu ubedljivost i produbljuju apsurd s akcentom na Cvijeti Mesić i Banetu Trufinoviću koji zaokružuju Klajnmanov životni krug i odličnu predstavu ...
Besmisao jednog Klajnmana, Ivan Jovanović, YellowCab

Izvor: http://www.jdp.rs