Stari arheolog pronalazi rimsku nadgrobnu ploču za kojom je tragao čitavog života. Ona pokriva prolaz s ”ovog” na ”onaj”svet. Pri pokušaju da je pomakne profesor doživljava srčani udar i ubrzo umre. Ali, mrtav samo za okolinu, on se u stvari nalazi u nekoj vrsti stanja ”između života i smrti”. Kako je i živ i mrtav, uspostavlja vezu između živih i mrtvih, pa mrtvi, vođeni željom da vide svoje rođake, kreću prolazom koji je profesor otkrio ispod rimske nadgrobne ploče, u susret svojim voljenim na ”ovom” svetu.
”Ubeđen sam da ljudi, koji su ostavili neki trag, ne, istorijski, nego ljudski, ne odlaze. Ljudi koji su bitni za naš život su u korenspondenciji sa nama. Ta granica između relativno živih i onih za koje postoje materijalni dokazi da su otišli, jeste vrlo tanka i relativna. Ja mislim da neko sa strane vodi računa o nama, kaže Kovačević i nastavlja. Generacije iz našeg sveta, koje su tokom proteklih desetak godina otišle, svakodnevno su među nama, kao deo odgovornosti. Sa fizičkim krajem, onim što mi nazivamo smrt, život se ne završava.

Dušan Kovačević,
Pregled, Beograd, 30. 12. 2003


Izvor: http://www.narodnopozoriste.co.rs