RIČARD NA TOBOGANU
Na osnovu istorijske drame Viljema Šekspira „Ričard III“

Režija: Žanko Tomić
Dramatizacija: Maša Stokić
Uloge: Milutin Milošević, Dimitrije Ilić, Miloš Anđelković, – Ivan Tomić, Jovo Maksić, Aleksandra Anđelković i Marijana Vićentijević-Badinovac

Reč reditelja
NO FUTURE TENSE

Ovo je priča o zemlji u kojoj su „prostaci postali plemići, pa je onda i mnogi plemić prostak postao“: Na loše se udara još gorim, nema nikakvih granica između dobra i zla, baš sve je relativno, a ipak sve stoji i tu je Ričard III – na toboganu. Osnovna ideja jeste da se linearna fabula ove hronike prekomponuje u tri odvojene priče (detinjstvo, mladalaštvo i zrelo doba) gde svaka priča predstavlja fazu u razvoju ričardovštine.
Predstava je krajnja konsekvenca i projekcija budućnosti izvedena iz sadašnje opšte krize društva. I to ne samo našeg (na to smo se nekako i navikli), već ljudskog društva uopšte. Krize epohalne i nesagledive, toliko da nema filozofske misli, za razliku od svih epoha do sada, koja bi uspela da dokuči njenu strukturu i ishod. Toliko da nemoćni gledamo kako najodgovorniji ljudi sveta ne mogu da se dogovore čak ni oko elementarnog opstanka planete. Ima li dalje?
Pred tim zamagljenim zjapom stoje naša deca, sama, jer su roditelji uveliko u oblaku fobija, zbunjeni i zatečeni. Stoje sama i čekaju odgovor na pitanje: ima li išta prema čemu se može i sme imati empatija? I ima li išta na šta se ne sme pljunuti? Ima li društva i njegovih vrednosti? Ili, ako nema, čemu sputavanja i moralne kočnice? Idemo, onda, svako za sebe kroz život, bez budućnosti, vođeni samo instinktima i iskonskim porivima. Kao vepar.

Izvor: http://www.malopozoriste.co.rs/RS/predstave&predstava=88