Crnom komedijom "Razred" Matjaž Zupančič poseže u teme koje sve nas možda i najbolnije pogađaju. U ovom komadu se umesto celokupnog odeljenja neke korporacije kome preti ukidanje, pred stručnjacima za prekvalifikacije pojavljuje jedini kandidat; pomalo nesiguran, ali čvrsto rešen da uspe. Ne razume baš sasvim dobro šta se od njega očekuje, ali je spreman na sve, da proda dušu đavolu, kako se govorilo u dobra stara vremena (faustovskog individualizma). Nijedna žrtva nije prevelika za ulazak u "srećnu novu klasu" zaposlenih ljudi sa obezbeđenom egzistencijom. Zvuči kafkijanski? Itekako! Fantastično? Uopšte ne. Za komad "Razred", Matjaž Zupančič je dobio, već svoju četvrtu, Grumovu nagradu.

Reč reditelja
Kroz seminar za doškolovavanje tj. prekvalifikaciju, Zupančič, na apsurdan i duhovit način daje sliku jednog društva u tranziciji, društva koje grabi ka "prosperitetnijem, demokratičnijem, otvorenijem" obliku ure?enja. Grupa predavača-seminarista, koja bi trebalo da bude taj tranzicioni most, a čije stanje u glavama je ostalo u nekim prošlim vremenima, domar - pripadnik "onih sa ulice", onaj koji opstruira sve što je novo ili drugačije (tako tipično za nas), i polaznik seminara koji će učiniti sve što se od njega traži (ma koliko začudno bilo) ne bi li se ikako domogao posla - ukazuju, ne samo na besmisao modernog poslovanja koje neguje ideal robotizovanog čoveka i profit kao vrhunsku, ako ne i jedinu, vrednost i umeće, već ukazuje i na jedan od naših povećih problema u tranzicionom pokušaju - trijumf forme bez mnogo osvrtanja na važnost suštine.

Insistiranje na savremenoj terminologiji, karakteri u sukobu sa "ozbiljnošću seminara", daju mogućnost za niz komičnih situacija i paletu neobičnih i neodoljivih glumačkih kreacija.

Milica Kralj

Reč autora
"Razred" je smešna drama o ozbiljnim rečima. U stvari sam želeo da povežem pozorište apsurda sa političkim pozorištem. Pre svega sam želeo da stvorim metaforu savremenog društva. "Razred" je po svom stilu blago stilizovana, na trenutke komična drama. To mora da bude tako da bi slika bila oštrija. Ali, dublji sadržaj drame je surov. Govori o svetu koji je ostao pred vratima učionice. Govori o nezaposlenosti. Nezaposlenost je berlinski zid između onih koji su "unutra" i onih koji su ostali "napolju".

Trebalo bi da bude jasno da reči u pozorišnom komadu nisu zaključak, nego početak. One su put do onoga što se skriva iza njih.

Matjaž Zupančič





Izvor: http://www.bdp.rs