Glavni junak drame je bankarski službenik Henrik Tile, kojeg zatičemo u trenutku radosti, kad planira budući život, renovira stan i priprema se za venčanje. Iznenada, stiže nevestino pismo sa obaveštenjem da se udala za drugog. Od tog trenutka njegov se život menja, a dramom zavladaju teme zločina.

«Pseći valcer je najskriveniji i surovi smisao tragedije, koja poriče smisao i razumnost ljudskog postojanja. Izjednačavanje sveta i ljudi sa psićima koji plešu, koje neko vuče za kanap ili im je pokazao kocku šećera - možda je svetogrdje, ali nikako nije jednostavna i glupa nedoličnost», pisao je Andrejev: «... teško da će se naći hrabro pozorište i glumci, koji se neće bojati neizbežne propasti».

KRITIKE
S uspelim postavljanjem na scenu komada Pseći valcer, jedan u našoj pozorišnoj javnosti nedovoljno priznat pisac, Leonid Andrejev, koji je, delujući uporedo s Čehovim i Gorkim, na početku prošlog stoleća preporodio rusku dramsku književnost, postižući da ona bude vodeća u ondašnjoj Evropi, konačno je i kod nas u pozorištu stekao svoje pravo mesto ... Reditelj je spajao u živo, slikovito, organsko jedinstvo realistička izražajna sredstva i jezik simbolističkog pozorišta. Simbolizmu su pripadali spajanje reči i muzike u jedinstvene, specifično pozorišne znake, efektna scenska rešenja pomoću kojih su dočaravane reke, mostovi i ulice preplavljene naletima vetra i kiše ... a predstavu je bar donekle približavao realizmu stil igre jednog izvanrednog glumačkog tima, u kojem su se funkcionalno dopunjavali fascinantna energija Branislava Lečića (Henrik), ležerna frivolnost Nikole Djurička (Karl), karakterna gluma Gorana Šušljika (Fekluša), uznemirujuća osećajnost Jelene ?okić (Jelisaveta) i smisao za satiričnu persiflažu Jasmine Ranković-Avramović (Srećna žena). Kao glavni akter u predstavi Pseći valcer, Dejan Mijač, osim što je još jednom potvrdio da je veliki majstor svog zanata, dokazao je i da je reditelj s neokoštalim senzibilitetom, spreman da usvaja sve ono što je dobro i produktivno u današnjem dramskom pozorištu.

Tragična groteska, Vladimir Stamenković, NIN, 10. jun 2004.

... Branislav Lečić kao Herik Tile upućeno, snažno, ali i nijansirano igra vuka koji ujeda, ali i biva grižen do samouništenja. Samoubistva su, najčešće, rezervisana za pesnički nastrojena bića. Ko bi tako nešto očekivao od bankarskog blagajnika? Ali i novac, ima svoju maštu i slabu tačku... Karl Tile Nikole ?urička, osoba bez iluziija i nagona ka visinama, unosi u predstavu dragocenu lakoću i ironiju kao i Srećna žena neodoljive, duboko humorne Jasmine Ranković-Avramović. Kao da su sav jad i ironija čoveka-zeca, uniženih i životom otrovanih, sažeti u Fekluši Gorana Šušljika, čini mi se, najzrelijem ostvarenju u karijeri ovog glumca. Jelena Djokić kao famozna, po sebe i druge opasna, nedostojna ali i nezbežna Jelisaveta u životu svakog čoveka - dramatična i teatralna ... Predstava bogate emotivnosti i elegantne ironije kroz koju se kao lajtmotiv provlači Disov stih: To je onaj život gde sam pao i ja.

Vukovi, zečevi i ostalo zverinje, Muharem Pervić, Politika, 10. jun 2004.


Izvor: http://www.jdp.rs