Produkcija opere i teatra MADLENIANUM i BELEF centra posle četrdeset dve godine na scene je ponovo vratila Eshilovog Prometeja u okovima, najslavniju grčku dramu i simbol dramskog stvaralaštva uopšte. Kako danas igrati grčku tragedije, to je pitanje na koje je reditelj Stevan Bodroža već dao odgovor. Iako antički tekst nije promenjen ni za reč, Prometej je predstavljen u vremenu današnjem, jer se pokazalo da su sve preokupacije Eshilove drame zapravo ove koje nas zaokupljaju i na početku 21. veka. Dakle: vreme radnje današnje, mesto radnje sklonjeni vojni kompleks negde u Aziji. Prometej: disident koji odoleva mučenjima i autokratskom vladaru sveta, Zavsu, ne želi da kaže ko će ga srušiti sa vlasti.

Kako su na antičkim takmičenjima tragediografa igrane po tri tragedije i jedna satirska igra, i Prometej u okovima, drama koja se jedina sačuvala, igrana je kao deo tragičke trilogije.
Po svemu što se zna, Prometej u okovima igran je na prvom mestu, a za ovom dramom sledile su najverovatnije Oslobođeni Prometej i Prometej vatronoša. Veoma je interesantno znati šta se u tim izgubljenim nastavcima dešavalo. Prema onome što se zna, Prometej je bujicom kamenja i nepogodama poslat pravo u donji svet, upravo kako mu je u poslednjim replikama drame „Prometej u okovima“ i nagovešteno.

Ko je oslobodio Prometeja, o tome postoji nekoliko verzija. Prema jednoj oslobodilac je bio Herakle, koji je oslobađanje najslavnijeg titana ubrojio u jedno od svojih herojskih dela. Prema drugoj verziji Prometeja je u Hadu zamenio kentaur Hiron (inače Ahilov vaspitač) i Prometej je tako postao slobodan. Postoji i treća verzija, koja je najverovatnije našla mesto u dve izgubljene Eshilove tragedije. Kako ni pod zemljom nije hteo da kaže ime Zevsovog naslednika, Herme ga je ponovo izneo na svetlo dana i mučenja su se nastavila sve do trenutka kad se pred Prometejem nije pojavio Zevs lično.

Baš kako je Prometej nagoveštavao, bog otac oprostio mu je grehe i obećao mesto u kosmosu za čovečanstvo. Tek tad Prometej je rekao da je planirano da ga oslobodi najveći junak Grčke, Ahil. Prometej je u tom trenutku oslobođen, ali kako se Zevsova presuda nije mogla opovrgnuti, naređeno mu je da doveka nosi jedan prsten sa komadom kavkaske stene za koji će i dalje biti za stalno privezan. Veruje se da od tog prometejskog prstena do danas vuku poreklo svi prsteni sa dragim kamenjem na njima.

KRITIKE

DOSLEDNO I KRITIČKI

„Eshilova drama koja u mitskom kontekstu tematizuje problem buntovništva, u interpretaciji reditelja Stevana Bodrože postaje moderna, psihofizički iscrpljujuća drama savremenog Prometeja koji se danas odlučno suprotstavlja političkom teroru. Branislav Lečić igra Prometeja realistički ubedljivo, psihološki dosledno oblikujući posledice ogromnog fizičkog bola koji kontinuirano trpi, dok sa druge strane pokazuje da prolazi i kroz zastrašujuće psihičke torture, rezultate kombinovanih osećanja gneva, očaja, nemoći, straha, razočaranja... Iako se komad ne okončava uspostavljanjem harmonije, pisac nedvosmisleno nameće ideju da svaki politički teror ima svoj završetak, te da se u tom smislu vredi boriti za pravdu. Eshil, nama prvi poznati grčki autor, i danas je veoma aktuelan.“
Ana Tasić Politika, 19. jul 2006.

POLI(S)TIKA

„Prometej u okovima je predstava koja govori o fenomenima našeg doba. Takozvana sloboda govora je, ipak, kao pretpostavka, a kamoli kao metafora, izgubila ubojitost. Nije više pitanje šta ko govori, nego, ko ga sluša. Toliko se namnožilo govornika, da je slušalaca sve manje. Ko sluša Prometeja? Da li Polis, oni koji uživaju dobrobit njegove žrtve, toplotu i svetlost vatre? U takvom okruženju Branislav Lečić, nosi silovito radnju komada, ne odlazeći, takoreći, ni minut sa scene. U svom zenitu, Lečić je glumac koji nas u poslednjih nekoliko godina prosto bombarduje izuzetnim ulogama. Kao Prometej, proizvodi na sceni eksploziju energije, snage i vitalnosti, u toj meri da se gledaocu učini mogućnim da neko može i zna da mu se suprotstavi. Prosto bi bila nezamisliva ovakva predstava bez Lečića.“

Dragana Bošković Danas, 20. jul 2006.

RADIKALNI PROMETEJ

Stevan Bodroža radikalno osuvremenjuje genijalnu Eshilovu priču o pobuni titana Prometeja protiv tirana Zeusa. Smiještajući radnju drame u današnje vrijeme u dobro čuvani vojni kompleks nalik na onaj u Guantanamu, Bodroža kreira modernu iscrpljujuću dramsku okosnicu koja izravno progovara o fenomenu našeg vremena. Poetika njegovog redateljskog rukopisa na fonu je one što je pamtimo iz predstava Jana Fabrea, osobito u scenama Prometejevog deliričnog snoviđenja što su potencirane efektnim video projekcijama. Prometeja, u luku od odlučnosti, straha, očaja, nemoći i razočaranja sjajno je interpretirao Branislav Lečić, danas u Beogradu najtraženiji dramski glumac. Uz njega, Đurđija Cvetić, iznimne dikcije, otelovljuje dva lika Vlast i Silu, a vehementno tumači i nebeskoga glasnika Hermesa.

Branka Džebić
Vjesnik, Zagreb 31.oktobar 2006.


Izvor: http://www.madlenianum.rs