Ovo je viktorijanski triler, snažna priča o mladoj ženi pod psihološkim pritiskom njenog muža. Dok je Džek Meningem svake večeri u gradu, Bela ostaje kod kuće sama, verujući da gubi razum. Neočekivana poseta inspektora Rafa razrešiće misteriju.

Plinska svetlost je portret braka u kome su najstašnija oružja - reči.

Bljesak svetlosti, pa tama.

Zvuk koraka sa otvorenog tavana.

Plinsko svetlo, obasjava veličanstvenu vežbu neizvesnosti.

Drama je prvi put izvedena na Vest End-u 1938. godine, i doživela je veći uspeh od Hamiltonovog prethodnog komada “Konopac”.

U decembru 1941. godine “Plinska svetlost” izvedena je na Brodveju. Komad je imao neverovatan uspeh, izveden je 1295 puta postao najduže igran strani komad u istoriji Brodveja.

Po ovoj drami je 1944. godine snimljen istoimeni film sa Ingrid Bergman, koja je za ovu ulogu dobila prvog Oskara. Njen kolega Čarls Bojer bio je nominovan za Oskara za sjajno tumačenje ugladenog zlobnika kao i tada osamnaestogodišnja Anđela Lensberi u svom filmskom debiju.

Komad Plinska svetlost sa velikim uspehom se izvodi od Juna 2007. godine u pozorištu THE OLD VIC u Londonu.

REČ REDITELJA
Reč reditelja „Plinska svetlost“ je izraz odomaćen u savremenom govoru, čak neovisno od poznavanja ovog dramskog komada ili filma koji je po njemu snimljen, i predstavlja snažan i efikasan proces uludjivanja koji kad se jednom pokrene, on dalje, kao osnovnu energiju koristi vaše strahove i sumnje. A strahovi i sumnje onda naviru iz svega što iole ili naizgled odudara od svakodnevnog, sve dok i u onom svakodnevnom ne počnete da slutite i tražite izvor mogućeg straha pa tako i nadjete osnovnu sumnju u vaš zdrav razum i moć rasudjivanja. Osnova na kojoj se gradi zaplet Hamiltonovog komada jeste – poverenje. I nekada ( a pogotovu u vremenu u kojem mi živimo) izgleda normalnije i logičnije da čovek poveruje da je on sam lud, nego da poveruje da su stvari zaista takve kakve jesu. Kao što je moguće da čovek vidi samo ono što želi, to jest da ubedi sebe da vidi nešto samo iz razloga što ne želi da vidi nešto drugo. Kao što se, isto tako, događa da čovek od silne želje da vidi nešto određeno ne vidi ni ono što mu je pred očima. U „Plinskoj svetlosti“ pravda ma kako spora bila ipak dostigne svoj cilj i to bi se možda moglo pripisati „šarmu starinskog“. Ali bilo bi tako obeshrabrujuće kada bi i mi danas baš svi verovali samo u to da se zločinac uvek vraća na mesto zločina.

Milica Kralj


Izvor: http://www.bdp.rs