'Pista za Šeherezadu' je komad inspirisan romanom Fatime Mernisi, spisateljice i profesorke sociologije na univerzitetu u Rabatu, Maroko, žene koja se u jednom zatvorenom i prilično konzervativnom društvu već decenijama bori za ljudska prava žena i ljudska prava uopšte. Roman 'Snovi o zabranjenom voću-priče o odrastanju u haremu' prati odrastanje devojčice Fatime u haremu u Fesu, gde izmedju porodičnih previranja jedne (veoma) proširene porodice, medju desetinama ljudi i žena koji čine jedno zatvoreno domaćinstvo, ona pokušava da odgonetne pravo značenje pojmova granice i sloboda.
U 'Pisti za Šeherezadu' bavimo se pitanjem u kojoj meri danas svi zapravo živimo u svojevrsnim haremima, ograničenim onim što je 'zabranjeno' i onim što je 'dozvoljeno', koliko su te granice nametnute spolja, a koliko unutar nas samih, jednako čvrste i neprobojne kao i bilo koji fizički zid ili zaključana vrata. Harem ovde više nije zanosno i začarano mesto uživanja u egzotičnoj zemlji, već nešto sa čime se svi suočavamo svakodnevno, primećujući to ili ne, u čežnji da jedan sklop granica zamenimo drugim, u večitom snu da napustimo zidove ‘harema’, bilo da on podrazumeva čuvare i ogradjena dvorišta ili, kao što je slučaj na Zapadu, ograničenosti nametnute vremenom I tempom življenja. Tako junakinje ‘Piste za Šeherezadu’, sa različitih vremenskih ravni (počev od mitskog vremena ‘1001 noći’, preko sredine 20. veka do današnjeg dana), svaka na svoj način traže mogućnost da se oslobodi granica koje ih pritiskaju stvarno ili naizgled, svojih zabluda i istinskih uvida vezanih za granice. Verujemo da kroz ove teme možemo da govorimo o nečemu što su nase potrebe, danas i ovde,o ličnim integracijama u svet izvan zadatih zidina, o tome šta sa svetom kad u njega udjemo i koliko je vazno da sebe pripremimo za ono sto nas tamo čeka jer verujemo da nije samo važno otići vec takodje i znati kuda želiš da stigneš. Sve ove teme i komplikovane odnose Marija Stojanović je vešto i uzbudljivo pretočila u dramu polu- monoloske polu-dijaloske forme u čistom visokopoetizovanom jeziku, dramu o krilima koje svako od nas nosi u sebi i o mogućnostima da se ta krila pokrenu i ponesu nas.
Predstava ‘Pista za Šeherezadu’ realizovana je u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu Skupština grada Beograda, Opštinom Savski venac i njenom Kancelarijom za mlade, Savezom dramskih umetnika Srbije i Muzejom africke umetnosti u Beogradu. Predstava će se igrati u gornjem foajeu ovog muzeja, čiji stakleni krov daje širinu pogledu ali i dalje sprečava da da tu širinu osvojite, a predstava publiku smešta u blizak kontakt s likovima, ne postavljajući granice, navodeći vas tako da shvatite da ste vi deo sveta o kojem govorite ili ga posmatrate, da se sve sto se u njemu dogadja tiče vas samih, te da je vaša odgovornost za ta dogadjanja nesumnjiva.