KRITIKE
"Paviljoni" na odredjeni način, jesu svojevrstan katalog postupaka samouništenja, kako o ovom komadu piše Slobodan Šnajder. Elem, surov, skoro dokumentaristićki pristup vremenu koje je okružuje, Milena Marković na osoben način poetizuje specificnim jezikom (mislimo i na jezik scenskih simbola i na dijalog) cime njena drama postaje u priličnoj meri, u okvirima ovdašnje dramske literature, autentična. … Način na koji je ovaj komad uverljiv, gorko bezna?e koje iz njega zapomaže, upućuju na bolnu konstataciju da smo, ako zanemarimo formu, ustvari nekada gledali slične komade koji su upozoravali, a danas su tu neki novi koji, pak, mogu samo da konstatuju stvarnost. U ovom kontekstu "Paviljoni" se zaista mogu označiti kao prelomna drama, naravno, ponovićemo, iz ugla ovdašnje dramske literature…

Željko Hubac, Danas

… U suštini, u "Paviljonima" je zatvorena forma dramske radnje rastvorena u niz prividno disparatnih fragmentarnih slika, ali ponešto s jedosmernom namerom da se pomoću njih opiše štimung u jednoj odbačenoj ljudskog grupi. Za takvo postupanje tu su i dva druga krupna razloga. Time se, izmedu ostalog, naglašava i bezgranična složenost tretirane problematike, ali se i iz mnogih uglova prikazuje raspadanje duhovnih struktura kao što su ljubav, životna filozofija pojedinca ili etika uopšte, u stvari opisuju različiti modaliteti bestidnosti s kojom se javno ispoljava ono što se i pred sobom krilo u jučerašnjem građanskom svetu, u kojem su čvrste konvencije osiguravale da čovek bude pristojna životinja, da egzistira na višem stepenu čovečnosti …

"Crna groteska", Vladimir Stamenković, NIN, 3. maj 2001.

... "Paviljoni" su drama koja sugeriše da se o nama danas ništa ne može zaključiti bez konsultovanja umrlica koje, naravno, ne ostavljaju prostora.
Gledano iz tematskog ugla drama "Paviljoni" je, dakle, gruba skica obronaka velegrada i njegovih stanovnika, gradskog meteža koji pulsira svojim ritmom, u kome se ljudi međusobno ubijaju bez nekog ozbiljnog razloga, lemaju se i zlostavalju iz zabave, pri čemu nemaju potrebe za "informacijama" koje dolaze spolja. Odnosno, teško da znaju da nešto drugo i postoji. Pretakanje takvog materijala u dramsku formu Milena Marković izvodi u saglasnosti sa onim što bi se moglo podvesti pod pojam mejn-strima savremenog doba jako osenčenog lokalnom bojom.

Željko Jovanović, BLIC

Izvor: http://www.jdp.rs