РЕЧ ДРАМАТУРГА

Борис, Драган и Мања су сасвим обични млади људи. Који то нису. Они одлазе, мењају животе, покушавају да се помере. Правац и смер час знају, час не знају. Отићи или остати није дилема, већ потреба да се докучи живот. Слоба Цевка има оркестар за певање, плакање и пуцање. И Слоба Цевка је једном отишао са оркестром из рата у мир. Стјуард и Стјуардеса вас воде кроз лет. Као и увек, само овај пут правац не знамо. ,,Одлазни терминал’’ је текст о одлукама и одласцима. И о љубави.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Зашто да студирам? Када да престанем да волонтирам? Да ли да идем на докторске или да нађем посао? Или оба? Да ли остати у Србији или се одселити? Како да не живим са родитељима? … само су пар од бескрајног низа питања које себи млади људи у Србији постављају свакодневно. Одговора нема јер постоји само илузија избора. Мислимо да се драстично померамо, а стојимо у месту. Тако је и са ликовима овог комада. Борис, Драган и Мања као млади људи на ветрометини делају насумично, затрпавајући проблеме баналностима док Слоба Цевка и његов оркестар ситних сецикеса раде све што је неопходно како би преживели. Зашто је овде догађај наручити пицу? Зашто је обичај дивљати уз алкохол сваког викенда? Можда зато што су млади лењи и бахати, а можда постоји и неки други разлог. Млада ауторска екипа се окупила да истражи са публиком управо те феномене. Дођите на “Одлазни терминал” да вас наши Стјуарди спроведу кроз вртоглави лет једне генерације.


Izvor: http://ukvuk.org.rs/odlazni_terminal/