To je drama velikog naboja, gotovo nemogući siže koji ipak “pali” zato što ta naizgled jednostavna, čak banalna priča, ima istinsku snagu koja je čini dobrim pozorišnim komadom. U scensko-dramskom pogledu, to je komad koji pleni pažnju, zabavlja i potresa. Ali više od svega – angažuje. Nina Valse piše o onom što joj je na srcu, ona ima srce za sve one koji u dnevnoj debati ne dolaze tako lako do reči.
Nina Valse piše uverljivo o ljudima u koje možemo da verujemo i sa kojima možemo da saosećamo. I to ne nekom površnom “ganutljivošću”, ne kao sentimentalnim saosećanjem, već kao sa nečim što se, zapravo, tiče svih nas. Nina Valse jeste lična u svom dramskom izrazu, ali ona ne prelazi u sferu privatnog. (...)
Nina Valse poznaje obe sredine i dobro se kloni svake osude. Njena borba, njen projekat je, bez obzira na sve, ljudsko dostojanstvo.
Za žiri koji treba da dodeli Ibzenovu nagradu nije obavezno samo po sebi poen, ali u ovom slučaju skoro da jeste nekakav “bonus-poen” i to što je dobitnik ovogodišnje nagrade i po formi naslednik blaženog oca Ibzena. U vreme kada se gotovo niko ne usuđuje da koristi ovu formu, Nina Valse piše u okvirima socijalno-realističke tradicije. Srećom: bez ironije, ali sa mnogo humora i od srca.

Iz obrazloženja žirija povodom odluke o dodeli Ibzenove nagrade 2001. godine


Izvor: http://www.narodnopozoriste.co.rs