Reditelj Egon Savin preselio je radnju ove sumorne Šekspirove komedije u Veneciju tridesetih godina XX veka, u vreme dolazečeg fašizma. Mladi Basanio moli svog patrona, trgovca Antonija da mu posudi novac tako da bi mogao da isprosi lepu i bogatu Porciju. Antonije je uložio sve blago u brodove i nema gotovog novca. On novac pozajmljuje od Šajloka. Šajlok mrzi Antonija jer ga je ponižavao i vredjao zbog njegovog jevrejskog porekla i poslova (zelenaštva). Šajlok se složi da posudi novac, ali od Antonija traži pravo da odseče funtu mesa ako mu ne vrati dug. Antonio se složi i oni sklope ugovor. Šajlokova kči Džesika pokrade oca i pobegne sa Basanijevim prijateljem Lorencom. Lanselot Gobo, Šajlokov verni sluka, napušta gospodara i prelazi u službu kod Basanija. Basanio rešava zadatak koji je preminuli Porcijin otac ostavio za buduče prosce i tako osvaja Porciju. Antonio bankrotira. Šajlok traži osvetu. On traži sud. Slučaj stiže do mletačkog dužda koji poziva mladog advokata (tj. prerušenu Porciju). Porcija ceo slučaj preokreče u korist Antonija i praktično uništi Šajloka: oduzima mu veru i imovinu. Kao jedinu nagradu za svoju uslugu, Porcija traži prsten od Basanija. Basanio joj da prsten iako ga je Porcija zaklela da se ne odvaja od njega. Na kraju predstave, mladi i uspešni Venecijanci se okupljaju u Porcijinoj vili da proslave uspeh ali nisu svi srečni. Džesika je shvatila da je sama pokradena i prevarena. Osiromašeni i ostareli Antonio nije poželjan u novom bogatom društvu. Sluga Lanselot Gobo navlači fašističku uniformu. Dolaze zla vremena.

KRITIKE
Radikalna aktualizacija

Nedoumicu koja se svodi na pitanje šta je sa žanrovskog stanovišta Šekspirov komad, reditelj Egon Savin je u svojoj predstavi radikalno razrešio time što ga je maksimalno aktuelizovao, naravno na tematskom planu. Premda je za pozornicu dogadjaja uzeo Tabačkov izvanredan scenografski opis Venecije kakva je ona odvajkada, ne prizor s razglednice nego sliku njene veličanstvene, tajanstvene trošnosti koja večno traje, on je, uz pomoć slikovitih kostima Kristine Ignjatović, ali i aluzija nenasilno izvedenih iz Šekspirovog teksta, situirao radnju u rane tridesete godine prošlog stoleća, u Italiju nad kojom se nadvija senka dolazećeg fašizma, koju truju rasizam, ksenofobija, nasilje i izigravanje zakona ... Za njega Šajlok (Predrag Ejdus) nije ni komičan, ni groteskan, ni zao lik, već je naprosto ponižen, ozlojedjen čovek, spreman da sklopi faustovski ugovor sa samim djavolom da bi povratio samopoštovanje i izgubljeno dostojanstvo, da bi sebe pravičnije vrednovao ...

Vladimir Stamenković, NIN, 12. II 2004.

Porcija vrhunske glume

Veoma bitni momenti u razvoju pozorišne umetnosti obično se vezuju za pojavu nekog značajnog dramskog teksta ili inovativnog rediteljskog koncepta; redje se dešava da tu misiju ostvari neka pojedinačna glumačka kreacija. Upravo takav nesvakidašnji slučaj desio se u predstavi Mletački trgovac Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojoj se Dragan Mićanović, maestralno igrajući slavnu žensku ulogu, izdvojio iz, inače, rediteljski odlično orkestrirane ansambl predstave ... njegova je Porcija neshvatljivo bogat i slojevit lik: ona je bizarna i mušičava dok trpi mrske prosce, ustreptala i ranjiva kada se predaje voljenom Basaniju, lukava i odlučna dok se bori na sudu, smirena, superiorna i veoma opasna kad razotrkiva izdaju svog dragog ... u tom složenom psihološkom oblikovanju Porcijinog lika ostvaruju se i neki od najuzbudljivijih prizora predstave: recimo, scena u kojoj ona ostaje duboko poražena spoznajom da je Basanio otudjio njen poklon. Pored produbljenosti tumačenja, ova uloga se odlikuje i odličnom glumačkom tehnikom: od besprekorne artikulacije stiha do integralne postavke tela i glasa kojom se vrlo plastično, bez imalo ilustrativnosti, postavlja lik suprotnog pola. U tom pogledu, najbravuroznija je scena travestije jer Mićanović ne otkriva svoje privatno, muško telo, već sjajno glumi ženu koja glumi muškarca. Poslednje, ali ne najmanje bitno - glumac je našao pravu meru izmedju dramskog i komičnog aspekta lika ...

Ivan Medenica, Vreme, 12. II 2004.

Izvor: http://www.jdp.rs