Prepoznati zlo u čoveku! Uočiti ga u njegovom začetku, u samom zametanju, pre listanja i cvetanja, a možda još i ranije naslutiti, nazreti samu klicu njegovog pupljenja, eto upozorenja koje emituje Fjodor Mihajlovič Dostojevski i u KARAMAZOVIMA.
Strast koja bukne plamenom i traje požarnim mahnitanjem, cak podivljalom stihijom, pleni i njegovog imenjaka Fjodora Karamazova, kao i, naoko, one čedne, a poroka željne. Isti je taj plamen koji ožaruje Dmitrija, Ivana i Aljošu. Njegove vreline podjednako su zapljusnule Grušenjku i Katarinu.
Ako je ljubav najsrodnija sa muzikom, onda se i ova " ruska ljubav", sa svim ponornim tamama i uzletelim svetlosnim visinama, i u dramskom tekstu i u predstavi "Sablasni eros", Vladimira Lazića, samo jedna od mogućih interpretacija nesvedenih i neobuzdanih Karamazova, Grušenjke i Katarine i kad jesu i kad nisu u međusobnim zagrljajima.
To jeste ljubav kojoj se teži kao poistovećivanju sa njom samom. A kad se ta čežnja izjalovi, kao kompenzacija , rađa se zlo, moć koja uništava. A smrt i nagoveštena i ostvarena, kao i patnja, postaju neponovljiva kreacija svake uskraćene ljubavi! Milisav Milenković

Izvor: