Kako vreme brzo prolazi, scenski kolaž Nušićevih jednočinki sadrži četiri Nušićeva dela. Priređivač ih je svrstao u niz ovim redom: Pod oblacima, drama u jednom činu, Miš, šala u jednom činu; Kod advokata, jedna scena i Pod starost, crtica u jednom činu, da bi ostvario jedinstvenu dramsku celinu, koja bi se mogla označiti kao scene iz bračnog života. Problem koji se obrađuje u prvom delu kolaža Pod oblacima unekoliko je sličan sa temom u Nušićevoj drami Tako je moralo biti. Naime, ako je u toj drami suprug, Đorđe, pritešnjen manjkom koji je načinio u službenoj kasi da bi omogućio nešto luksuzniji život svojoj supruzi i tazbini, u očekivanju skore inspekcije u bezizlaznoj situaciji, jer ne može da nadoknadi novac, tako je i ovde Ivan, prokockao novac u noći uoči dana kada treba da otputuje i da ga preda nekome u unutrašnjosti te mora potražiti rešenje takve nezavidne situacije. I kao što Đorđe, u drami Tako je moralo biti mora pristati da njegova supruga zatraži novac od svog negdašnjeg ljubavnika, ovde imamo obratnu situaciju - Ivan, uz saglasnost svoje supruge Olge, treba da potraži novac od žene sa kojom je pre braka bio u ljubavnoj vezi. Ali, potom će pred ovim bračnim parom iskrsnuti i drugi problemi, pored ostalih obostrana nevernost, koja će Olgu dovesti i kod advokata zbog pokretanja brakorazvodne parnice, da bi se posle razmirica zbog bračnih izleta u prošlosti, na kraju, u jednočinki Pod starost Ivan i Olga pomirili kad ih sin obavesti da su dobili unuka.
Ovaj scenski kolaž pokazuje veliko Nušićevo majstorstvo u stvaranju malih dramskih formi, ali i njegovu moć opservacije u tretiranju pojava iz života običnih ljudi. Na taj način on se dodiruje sa Kostom Trifkovićem svojim neposrednim prethodnikom u našoj drami čijim se delom oduševio još u ranoj mladosti, kada je živeo u Smederevu.

O tome je sam Nušić napisao: "... Jedne od takvih večeri koje sam probavio oslonjen na binu pozorišta kod "Zelenog venca", došao sam do onoga saznanja koje sam kao otkrovenje pomenuo. Digla se zavesa i ja sam na pozornici spazio ljude bez mačeva i oklopa, onakve iste ljude kao što su oni što dolaze mome ocu, posla radi, i onakve iste žene koje dolaze mojoj majci na poselo. To veče gledao sam prvi put Kostu Trifkovića. To veče mi se ukazalo otkrovenje: da je život, običan život, pozorište."..I zaista, čitavo svoje raskošno delo Nušić je stvorio smatrajući da je život pozorište. Dr Raško V. Jovanović

Izvor: