KRITIKE

Радња комада ”Интимус” Јелене Кајго смештена је у тоалету екслузивног београдског ресторана. Прича почиње сусретом, и ”пуним контактом” двоје главних јунака у том бизарном простору кроз који потом пролазе остали актери: сестра главне јунакиње, успешни адвокат, заљубљена у свог зета, затим муж, успешни политичар и љубавник који је истовремено мужевљев најбољи пријатељ. Вршећи успешну имплементацију оних стандарда које је својевремено поставила Јасмина Реза, француска драматичарка, Јелена Кајго ефектно допуњава овај модел.

Сценском (и сценографском) интерпретацијом овог комада, редитељ Горчин Стојановић је само додавао уље на ватру, ”подилазећи” најбољим местима комада Јелене Кајго.

Веома добар посао ”направила” је и глумачка екипа представе. Александар Ђурица је мудро водио лик новинара ухваћеног у клопци сопствене жеље за високим положајем, ефектне улоге направили су Данијела Кузмановић, Дарко Томовић као бизнисмен, док је глумачку бравуру у овој представи извео Бранко Видаковић. Ипак, начин на који је Анђелика Симић нијансирала своју јунакињу, блазирану, суверену, мудру, детињасту, покварену жену, разлог је за повишено позоришно уживање.

Жељко Јовановић,
Блиц, 7. 6. 2004.

Izvor: http://www.narodnopozoriste.co.rs