REŽIJA: SELMA SPAHIĆ

ERMIN BRAVO JELENA ĆURUVIJA-ĐURICA MAJA IZETBEGOVIĆ TAMARA KRCUNOVIĆ DAMIR KUSTURA SANIN MILAVIĆ MILICA STEFANOVIĆ ALBAN UKAJ

‘’Svi veruju da im je mišljenje o politici utemeljeno na razumu, iako su u stvarnosti ta mišljenja utemeljena u djetinjstvu, pre nego što smo i shvatili šta se događa. Odrastao čovek je dete koje je patilo.’’
N.Huston
Hipermnezija je pojačana sposobnost pamćenja određenih događaja. Pojačana sposobnost pamćenja je najćešće povezana sa afektivno obojenim stanjima (izrazito ugodna ili neugodna iskustva). U životu često želimo da zaboravimo neke neugodne situacije iz svojih života, ali nam to otežavaju intenzivne emocije koje prate naša sećanja…
Kada je počinjala pripreme za rad na ovoj predstavi, rediteljka Selma Spahić je uputila molbu poznanicima da napišu pismo u kome saopštavaju bliskoj osobi nešto što nikada nije rečeno, što inače nikada ne bi izgovorili. Ogromna većina ovih pisama je bila upućena roditeljima. Odatle i ideja da, ako već radimo predstavu o stvarima koje smo prećutali, to mora biti predstava o porodici, odnosu prema roditeljima, onome što nas je odredilo u periodu odrastanja i presudno uticalo na formiranje našeg identiteta.
‘’Predstava ima namjeru da bude vrlo direktna, ali istovremeno ima više ispovijedni, nego napadački karakter. Akcenat nije na onima kojima je trebalo biti upućeno ono što je bilo prešućeno, nego na osobama koje progovaraju. Upravo zato što nije jednostavno progovoriti. To može promijeniti cijeli život.’’ – kaže Spahićeva.

Izvor: