Мастер рад студента Глуме, ментор прoф. Александар Ђинђић

Студент: Урош Милојевић
Професор доцент: Александар Ђинђић
Дизајн плаката: Алекса Скочајић и Урош Милојевић
Избор музике: Урош Милојевић
Видео рад: Урош Милојевић и Стефан Младеновић
Консултације: Зијах А. Соколовић
Moрална подршка: Миљана Ђорђевић

О ПРЕДСТАВИ

За мастер рад сам изабрао драмски текст „ Глумац је глумац је глумац…“ аутора Зијаха A. Соколовића. У том смислу важно је рећи да иако је овај текст написан 1977. године, на много нивоа кореспондира са савременим тренутком. Пре свега, на нивоу значења, ова монодрама поставља нека и данас веома важна питања,као што је питање места уметности у друштвено-политичком животу.

Дефицит новца или дефицит идеја,дефицит храбрости или дефицит морала,увређена уметност или увређена публика,како глумац да приближи позориште публици а да остане веран уметности,како да представа упери прст у најгорег од нас а да не увреди, како да позориште боли а да ипак пружи утеху, само су неке од дилема којима се овај текст бави. Написан пре 37 година, оваj текст у потпуности осликава тренутну ситуацију у култури наше земље,реплику коју у тексту изговара један од ликова из Министарства културе : „Али ми смо буџет за културу за ову годину потрошили још прошле године“, као да смо скоро чули у вестима. Колике су нам шансе у оваквим друштвено – политичким околностима? Ко је тај који даје шансу? Како се изборити за своје место, а остати доследан својим принципима и одолети разним искушењима везаним за овај посао? Колико дуго је потребно чекати на своју шансу? Са друге стране, откада је то уметност сведена на „ чекање посла“? Ваљда је уметност позив, а не посао. – Урош Милојевић, јануар 2015.


Izvor: http://ukvuk.org.rs/glumac_sam_glumac_sam_glumac/#!