POZORIŠTE ASTORKA KORZO ’90, BRATISLAVA, SLOVAČKA

Ivan Sergejevič Turgenjev „MESEC DANA NA SELU“

Režija: ROMAN POLAK
Dramaturg: ANDREA DOMEOVA
Scenograf: TOMAŠ RUSIN
Muzika: OSKAR ROZSA
Kostimograf : MARIJA HAVRAN

Uloge:
Peter Šimun - ARKADIJ ISLAJEV
Marta Sládečková - NATALIJA
Rebeka Poláková - VJERA
Szidi Tóbiás, Zuzana Kronerová - LIZAVETA
Juraj Kemka - ŠAF
Matej Landl - RAKITIN
Róbert Jakab - ALEKSEJ BELAJEV
Vlado Černý - BOLŠINCOV
Boris Farkaš - DOKTOR ŠPIGELSKIJ
Miroslav Noga - MATVEJ
Petra Vajdová - KATA
Samko Abrahám - KOLOV HLAS

Iako se ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev često sporio sa svojom majkom oko kmetstva i rado isticao svoj negativan stav prema toj formi »vlasništva« nad seljacima, kada je sâm postao gazda na imanju, ipak nije davao slobodu svojim podanicima. Pozorište »Astorka« je premijerno nastupilo sa dra mom „Mesec dana na selu” ovog poznatog autora.Nedoslednost u tvrdnjama se može označiti kao tipičan stav talentovanog, senzi bil nog, perceptivnog i plodnog majstora reči. Možda mu je upravo ova osobina omo gu ćila da sagleda svet i stvari oko nas iz drugačije perspektive, da ima različite stavove. Sa jed ne strane, on tvrdi da život nije igračka, zabava ili zadovoljstvo, već samo odrica nje, a odmah zatim dodaje “talenat se neguje raznovrsnošću, i bilo kakvo trajno vezivanje za že nu je za umetnika nedopustivo”.Na seoskom imanju bogatog Arkadija Islajeva, osim njegovih brojnih prijatelja, poznanika, učitelja i podanika, susrećemo i ljubav u svim njenim oblicima. Od nasilnog, unutrašnjeg oblika sažaljenja, pa do nežnog, neiskustvom ranjivog, osećaja podređenosti mlade devojke, koju ljubomorom izjedena “nadomešćena majka” iskorišćava za svoje ciljeve.

Groteskno komična ravan ovog komada, prepliće se sa tragičnim, tako da se u ovoj predstavi koju je pripremio Roman Polák, za tri sata, možete naći u svim sferama intime i žanrovske klasifkacije pozorišne igre. Reditelj je vrlo nežno držao svoju imaginarnu palicu a, iako je na momente pokazivao potrebu za preeksponiranim, suviše ekspresivnim izražajem, ansamblom je ipak upravljao sa merom, bez želje da izazove gađenje kod gledaoca – samo ga je šokirao. Zar nije nasilje šok ne samo za žrtvu, već i za okolinu? Zašto onda to ne bi bio šok i za gledaoce?
Daša Šebanova

Izvor: http://www.pozoriste-slavija.co.rs