DEVOJKA iz provincije u Londonu susreće ostarelog kriminalca i spasava mu život u automobilskoj nesreći. U želji da joj se oduži, starac je obasipa poklonima, finom garderobom i cvećem, a prave namere njegove “zahvalnosti” ostaju prikrivene do samog kraja...
Ovo je u najkraćem fabula crne komedije poznatog britanskog dramatičara Alana Ejkborna, koja će premijerno biti izvedena sredinom meseca u UK “Vuk” pod naslovom “Dobri ujkica”, u režiji i prevodu Stefana Sablića. Kritičari su komad okarakterisali kao “savremenu moralnu alegoriju”, a o delu i autoru Sablić kaže:
- Ejkborn je plodan pisac, sa sedamdesetak napisanih drama. Kad sam pročitao tekst, učinilo mi se da je stvoren za nas. Sve u njemu nam je blisko, poznato, normalno, s tim se susrećemo svakog dana, čak i u krugu najbližih prijatelja. “Dobri ujkica” je ogoljena slika društva koja otkriva tehnologiju regrutovanja mladih devojaka u prostitutke. U ovom slučaju je to Saša koja odabira najlakši put da dobije sve što želi, a to su skupe stvari i dobra garderoba. Zauzvrat postaje pratnja starcu, ali potom priča dobija neočekivani tok.
Taj “neočekivani tok” iskazuje se promenom u ličnosti oboje aktera: Saša menja svoju sadašnjost, dok ujka Val želi da s njom i uz nju, izbriše sopstvenu prošlost:
- On veruje da u poodmaklim godinama može promeniti život i u sebi otkriti nešto novo, lepo, plemenito... Ipak, mi smo tekst u odnosu na original malo “pojačali” i dali mu drugačiji kraj. Mislim da se jedna takva devojka ne može vratiti na početak, na ono što je bila. Došla je iz provincije i uspela veoma brzo da u velikom gradu postane veći mafijaš od svih svojih “ujkica”. Od početka igra opasnu, rizičnu igru i na kraju pobeđuje! Jednostavno, talentovana je za to što postaje.
Na pitanje da li je u doba sveta kao globalnog sela (i u njemu svih prisutnih poroka) provincija ostala ono što je nekad bila - “ušuškanija” i patrijarhalnija od metropole - Sablić dodaje:
- Devojka iz provincije upravo zbog svoje lakovernosti brže stupa u kontakt, za razliku od onih koje imaju gard živeći u realnosti velikog grada. Mislim da kod nas i dalje postoje podele između ljudi iz unutrašnjosti i onih koji žive u Beogradu. Kakav god da je, ipak, Beograd je metropola. Čim se mrdnemo izvan njegovog centra i uđemo u autobus za neko prigradsko naselje, uočimo razliku: kao da se još nalazimo u ratnim i siromašnim devedesetim godinama.

Izvor: