Narodno pozorište iz Sombora gostovaćevečeras, 19. marta u Ateljeu 212 sa predstavom „Čarobnjak“, po tekstu Fedora Šilija i u režiji Borisa Liješevića.

Želeći da „napravi jedu vrstu omaža Toniu Kregeru”, koje je po njegovom mišljenju „jedno od najboljih dela ikada napisanih”, kroz tekst predstave „Čarobnjak”, Fedor Šili je provukao jednu polufiktivnu, polubiografsku priču o sazrevanju Tomasa Mana kao umetnika, želeći pritom da prikaže odnos između umetnosti i stvarnoga sveta.

Ovaj komad je autentična priča koja ne govori samo o Tomasu Manu i njegovom delu „Toniu Kregeru”, već postavlja i pitanja koja su duboko ljudska.

- Po mom mišljenju komad govori o čoveku koji sve što radi u životu, radi dobro, ali nikako ne može da odgonetne zagonetku sopstvenog života, jer je najteže prodreti u svoj život i rešiti svoje probleme – objasnio je reditelj predstave Boris Liješević.

Da je predstava neobična i nesvojstvena načinu pisanja današnjih mladih, dramskih pisaca, smatra Svetozar Cvetković, koji igra Johana Volfganga Getea i Semjuela Fišera.

- Ima mnogo razloga zbog kojih mi je bilo značajno da učestvujem u ovom projektu. Jedan od njih je taj što sam pre 25 godina u Ateljeu 212 igrao Tonia Kregera u komadu koji se zvao „Strah za granicu”. Kada je Boris rekao da ćemo u današnjim uslovima raditi nešto o Tomasu Manu, što je krajnje apartna tema s obzirom na to kakva su interesovanja pozorišne javnosti, jako mi se dopalo da učestvujem u nečemu što mi se učinilo kao retro projekat. Razlika između tog komada i komada „Čarobnjak” je u tome što komad Fedora Šilija ima veliki broj asocijacija, pa Tomas Man može biti i Tonio Kreger i Gete, a Gete može biti i sam Gete i neko drugi, a i Tonio Kreger, rekao je Cvetković, pohvalivši rad Narodnog pozorišta u Somboru, način razmišljanja i tretiranja pozorišta i teksta i dodavši da su takavim pristupom, koji bi trebalo „smatrati tradicijom koju treba poštovati”, daleko ispred svih pozorišta u Beogradu.

Dramaturg Branko Dimitrijević rekao je da je u Šilijevoj drami pisac postavljen romantičarski kao probuđena savest društva, što je iznenađenje i osveženje u aktuelnoj ponudi dramskih tekstova o našoj sumornoj svakodnevici.

Mana igra Saša Torlaković. U ansamblu su, sa po više uloga, Svetozar Cvetković, Radoje Čupić, Tatjana Šanta Torlaković i Marko Marković.

Scenograf je Miša Keskenović, kompozitor Aleksandar Kostić, kostimograf Mirna Ilić.

Izvor: http://www.atelje212.rs