”Adrijana Lekuvrer” je četvrta opera italijanskog kompozitora Frančeska Čilee na libreto Artura Kolautija, po poznatom komadu Skriba i Leguvea. Zanimljivo je istaći da je ovaj pozorišni komad, prikazan premijerno 1849. godine, imao velikog uspeha na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu počev od 1872, i da su se najbolje i najlepše glumice otimale za ovu sjajnu ulogu. Vešto sastavljen komad Skriba i Leguvea obrađuje život i tragični kraj poznate francuske glumice, Adrijane Lekuvrer. Slavne zvezde Rašel i Sara Bernar su plenile ovom ulogom. Opera je imala pravog uspeha posle premijere u milanskom Tetro Liriko 6.11.1902. uz učešće Karuza i de Luke. Lisabon, Barselona, Buenos Ajres, Varšava, Odesa, Kairo, Hamburg i Ženeva postavljaju operu tokom sledećih sezona, a premijera u Londoskom Kovent Gardenu u prisustvu autora je imala probrane tumače glavnih uloga.

Izvor: http://www.narodnopozoriste.co.rs

ПОСЛЕ ПРЕМИЈЕРЕ У ОПЕРИ ДИВЉЕЊЕ, ПОШТОВАЊЕ И ЉУБАВ ЗА ПРИМАДОНУ

Радмила Бакочевић, првакиња и примадона Београдске Опере, прексиноћ обележила 40 година уметничког рада улогом Адријане Лекуврер. – Диригент Бојан Суђић
Комплетно певана на оригиналном италијанском језику, опера је смањила могућност рецепције код публике, али зато отворила путеве будућим гостовањима иностраних певача. Само дело мелодијски је веома богато, писано у ублаженој и мекој верзији веризма, без реских и грубих акцената. Вешто је инструментирана, па оркестар игра веома значајну улогу.
Одмах истичемо веома добар, интензиван рад младог Бојана Суђића који не само што је уиграо оркестар до симфонијског звука већ му је успешно истакао солистичке наступе, израдио детаље.
Потпуна жанровска неодређеност дела које почиње као комична опера, наставља се у компликованом сижеу који се не може препричати, са мноштвом заплета и завршава – као музичка драма и трагедија, сценски је постављено раскошно, у ентеријеру из 18. века (сценограф Александар Златовић), у костимима свих пастелних нијанси (костимограф Весна Радовић) и у режији драмског мајстора Радослава Златана Дорића. Радмили Бакочевић (у насловној улози Адријане Лекуврер, чувене француске глумице из 18. века) можемо само да се дивимо. То дивљење, поштовање и љубав изразила јој је публика дуготрајним аплаузима и цвећем са галерије. Носити се са сложеном и тешком улогом и са захтевном вокалном деоницом на тако суверени начин, глумити предсмртне тренутке са таквим доживљајем, могу само највећи певачи и уметници.
То своје трајање и свој начин певања Радмила Бакочевић већ дуже време преноси кроз педагошку праксу млађима, мада мислимо да се неке њене особине не могу пренети, с њима се човек само рађа.
До краја бриљантно своју улогу је остварио изванредни млади тенор Никола Китановски (Маурицио, гроф од Саксоније) снажним, продорним гласом великог дијапазона и огромних могућности. Био је идеални сарадник обема јунакињама – и Радмили Бакочевић и Јадранки Јовановић (Кнегиња де Бујон) која је све снаге усредсредила у савладавању вокалних аспеката лика, бивајући при том веома сценична. У томе је Ј. Јовановић сасвим успела.
Сложену улогу Мишонеа, редитеља француске комедије, у распону од комике до трагедије, веома је успело остварио Миодраг Д. Јовановић, а малу и захвалну улогу од које је направио креацију и Предраг Протић. У млађој екипи „оних који долазе“ (и већ су ту) Ненад Јаковљевић, Јован Радаковић, Дубравка Михаљевић освајају сигурне просторе на сцени Београдске опере и потврђују већ освојена места

Izvor: http://www.narodnopozoriste.co.rs/index.php?id=130&searched=adriana+lekuvrer&advsearch=oneword&highl