O PREDSTAVI
Komentari posetilaca
KOMENTARI - ZMAJEUBICE
Danilo | 21.10.2015 | 16:19h | 92.244.14*.* | #18930
Prvo sam pročitao dramu zatim i posetio JDP.
Potreban je visok nivo koncentracije, poželećete da predstavu pogledate opet ne jer je izuzetna nego što će vam ponekad učiniti nejasno šta je reditelj hteo da kaže.
Iskreno se nadam nekom novom rediteljskom čitanju, mislim da ovaj tekst to zaslužuje.
Potreban je visok nivo koncentracije, poželećete da predstavu pogledate opet ne jer je izuzetna nego što će vam ponekad učiniti nejasno šta je reditelj hteo da kaže.
Iskreno se nadam nekom novom rediteljskom čitanju, mislim da ovaj tekst to zaslužuje.
MileOdavle | 27.04.2015 | 22:49h | 87.250.5*.* | #18626
Malopre pogledah predstavu. Ocena: pretenciozna papazjanija.
Ovakva režija je bila 'moderna' i 'avangardna' pre pedeset godina. Nije ni čudo da ljudi izbegavaju pozorište.
Ovakva režija je bila 'moderna' i 'avangardna' pre pedeset godina. Nije ni čudo da ljudi izbegavaju pozorište.
Nevena | 26.02.2015 | 19:16h | 178.221.25*.* | #18329
Pre svega,mislim da bi mogli da razumete ovu predstavu treba da znate istorijske podatke a i linosti koji su vezani za to vreme i desavanja.Oni koji ne znaju dovoljno te detalje mozda nece shvatiti predstavu i samu pricu,i svakako im nece biti zanimljiva.Meni se predstava svidela,glumci su dolicni,predstavljeno je sve na drugaciji nacin.Preporucujem svima koji zele da vide nesto drugacije od ostalih ptedstava.
Sasa | 15.02.2015 | 07:21h | 93.87.13*.* | #18284
K A T A S T R O F A
Milena | 15.02.2015 | 07:19h | 91.228.1*.* | #18283
Ovde sam procitala mnogo losih komentara o predstavi i nisam znala kako ce mi se dopasti.
Moj utisak je drugaciji od vecine komentara,meni se predstava svidela.Predstavljena je na neki potpuno drugaciji nacin,glumci su bili sjajni.Predstava sadrzi mnogo istorijskih podataka i mislim da zbog toga nekome predstavlja problem da je u potpunosti razume.
Preporucila bih je svima koji zele da vide nesto drugacije.
Moj utisak je drugaciji od vecine komentara,meni se predstava svidela.Predstavljena je na neki potpuno drugaciji nacin,glumci su bili sjajni.Predstava sadrzi mnogo istorijskih podataka i mislim da zbog toga nekome predstavlja problem da je u potpunosti razume.
Preporucila bih je svima koji zele da vide nesto drugacije.
Jelena | 09.02.2015 | 10:25h | 195.222.9*.* | #18252
Sreca je pa smo svi razliciti i imamo razlicite ukuse, sto se vidi iz komentara na ovu predstavu, inace bi jednoumlje prevladalo.Necu polemisati sa onima kojima se predstava nije dopala, svako je imao svoja ocekivanja.
Predstavu sam odgledala 27. januara zajedno sa cerkama uzrasta 23 i 19 godina.Meni se predstava dopala, snazno me je dirnulo sve sto su glumci izneli na sceni. Sjajna gluma, svi su bili na visini zadatka i ne bih nikoga izdvajala. Sjajna rezija, drugacija, moderna bas onakva kakva prilici JDP. Avangarda.Tema koja trazi razmisljanje i sagledavanje iz razlicitih uglova.
Komentar mojih cerki- ovo treba pogledati jos koji put.Mocno.
Cestitke svima koji su ucestvovali u pravljenju i postavljanju ove predstave.Hvala vam na izuzetnom dozivljaju.
Predstavu sam odgledala 27. januara zajedno sa cerkama uzrasta 23 i 19 godina.Meni se predstava dopala, snazno me je dirnulo sve sto su glumci izneli na sceni. Sjajna gluma, svi su bili na visini zadatka i ne bih nikoga izdvajala. Sjajna rezija, drugacija, moderna bas onakva kakva prilici JDP. Avangarda.Tema koja trazi razmisljanje i sagledavanje iz razlicitih uglova.
Komentar mojih cerki- ovo treba pogledati jos koji put.Mocno.
Cestitke svima koji su ucestvovali u pravljenju i postavljanju ove predstave.Hvala vam na izuzetnom dozivljaju.
Ivana | 06.02.2015 | 21:06h | 178.148.19*.* | #18241
Avangardno! Preporučujem onima koji žele da vide nešto drugačije!
Rade | 29.01.2015 | 11:04h | 82.117.20*.* | #18183
Publika treba da shvati da to što predstava košta 1200 dinara i što se prikazuje u renomiranom pozorištu ne garantuje kvalitet. Neprihvatljivo je da se ovakvo nešto servira publici i treba doneti zakon o zaštitu publike da se ovakve katastrofe ne bi ponovile, jer nije u redu da gledalac koji je pošao u pozorište s namerom da se kulturološki uzdigne bude na ovaj način degradiran. Očigledno je da su autori ove predstave igrali na kartu da će svaki gledalac u bilo čemu naći neku poentu i na taj način servirali gomilu besmislica. Stvarno sramota!
Dragana | 28.01.2015 | 16:08h | 217.24.2*.* | #18182
Snazno, izrazajno, upecatljivo. Ko nije spreman da pozoriste shvati kao kompleksniju i slobodniju formu prikazivanja neke teme (pa makar se ona oslanjala na poznatu istorijsku faktografiju), mozda nece uspeti da racionalno razume naglaseni simbolizam pojedinih scena. Priznajem, ni meni nije uspelo da sve upakujem iz prve, ali nije ni potrebno - ono sto je prevagnulo je dozivljaj. Moj utisak je da tema i njen znacaj, odnosno docaravanje velicine moralne, emocionalne i zivotne drame koju su mladi atentatori doziveli, iskljucuje mogucnost da se izvanredna gluma koju vidimo na sceni opise kao \"preglumljivanje\". Rezultat - osecaj \"kamena u stomaku\" gotovo je neizbezan, verovatno iz razloga sto se deo tog ogromnog istorijskog tereta sve vreme preliva na publiku (a zar to nije ono zbog cega se, izmedju ostalog, uopste ide u pozoriste). Sve u svemu - predstva za preporuku, sigurno cu je posle izvesne vremenske distance pogledati ponovo.
Brana | 28.01.2015 | 13:46h | 178.148.*.* | #18181
Smatram da ni za jedan pozorisni komad ne treba da se kaze da je odvratan, ipak treba postovati glumacki rad i profesiju, ali isto tako nikome iz svoje siroke okoline ne bih preporucila da na ovoj predstavi potrosi svoje slobodno vreme. Nikome.Da je bilo pauze i sama bih napustila sediste jer ne dozvoljavam da mi se servira bilo sta. Nesto ovoliko neinspirativno nikad u zivotu nisam gledala. Predstava je miks svega i svacega uz nepotrebnu galamu i urlanje, bilo mi je mucno da trpim to pretenciozno naglasavanje poente, presvlacenje glumaca na svakih 5 minuta, klovnove, kabare, istorijska fakta, jedenje torte...
Na ovaj nacin prikazivanje komada je moglo da se proguta pre 20 godina, vise ne.
Poznavali ili ne istorijske cinjenice sadrzaj je mogao daleko originalnije da se prikaze gledaocu i da mu ostavi trag na temu studentske solidarnosti.
Podvlacim, ukusi se razlikuju, verovatno ima i onih kojima bi se ovo svidelo, ali ubijanje u pojam ne doprinosi nista kolektivnoj svesti naseg naroda.
Zelela sam makar nesto pozitivno da izvucem, kad sam vec tu, zazmurila sam i samo slusala muziku, barem energiju sa scene da pokupim, ali je kap prelio prizor nase velike glumice na stulama koja gasi cigaru, da ne otkrivam gde.
Pokusala sam iz petnih zila da se nateram da mi se makar nesto svidi, ali ne, nisam uspela.
E da, ima, setila sam se one publike koja je stajala u redovima za promotivne karte i zamislila njihovu reakciju ako im zapadne "ovo":-)
Na ovaj nacin prikazivanje komada je moglo da se proguta pre 20 godina, vise ne.
Poznavali ili ne istorijske cinjenice sadrzaj je mogao daleko originalnije da se prikaze gledaocu i da mu ostavi trag na temu studentske solidarnosti.
Podvlacim, ukusi se razlikuju, verovatno ima i onih kojima bi se ovo svidelo, ali ubijanje u pojam ne doprinosi nista kolektivnoj svesti naseg naroda.
Zelela sam makar nesto pozitivno da izvucem, kad sam vec tu, zazmurila sam i samo slusala muziku, barem energiju sa scene da pokupim, ali je kap prelio prizor nase velike glumice na stulama koja gasi cigaru, da ne otkrivam gde.
Pokusala sam iz petnih zila da se nateram da mi se makar nesto svidi, ali ne, nisam uspela.
E da, ima, setila sam se one publike koja je stajala u redovima za promotivne karte i zamislila njihovu reakciju ako im zapadne "ovo":-)
Jelena | 28.01.2015 | 13:37h | 89.216.11*.* | #18180
Ništa gluplje u životu nisam gledala! Bukvalno izgubljena dva sata života. Iskreno sam se nadala da će biti neka pauza da istrčim iz onog pozorišta. Stvarno sramota za JDP!. Žao mi je onih mladih glumaca, ali oni izgleda nisu u situaciji da biraju, nažalost moraju da prihvataju svakave gluposti. Nikako za preporuku, bolje biste se proveli da gledate u jednu tačku u zidu ta dva sata, makar biste mozak odmorili.
Sara | 11.01.2015 | 22:09h | 178.223.*.* | #18086
Sjajna predstava! Meni je 2h proletelo i drago mi je što nisam obratila pažnju na neke prethodne komentare...Za preporuku, ali ne za svakoga...
Ile | 11.01.2015 | 20:34h | 178.221.6*.* | #18085
Zahtevna predstava, dobra glumacka ekipa, ali daleko od toga da mogu da je preporucim...
Maja | 09.01.2015 | 10:58h | 192.168.12*.* | #18084
Glumačka ekipa je fenomenalna, ali predstava je zaista nerazumljiva, neubedljiva, dosadna...
Petar | 09.01.2015 | 09:05h | 109.111.23*.* | #18083
Ljudi bezite glavom bez obzira, cak i ako vam neko pokloni karte!!!
Predstava je jednom recju ODVRATNA !
I 200 dinara za kartu je previse za ovu predstavu.
Bacena para , a tek 2 sata od zivota sto ti neko ukrade?! Samo se pitam ko pusta da se to prikazuje?
Predstava je jednom recju ODVRATNA !
I 200 dinara za kartu je previse za ovu predstavu.
Bacena para , a tek 2 sata od zivota sto ti neko ukrade?! Samo se pitam ko pusta da se to prikazuje?
Simonida | 09.01.2015 | 09:01h | 109.111.23*.* | #18082
Predstava je ocajna, nikad niste u zivotu gluplje I praznije nisam gledala!!! Samo me zanima da li neko u nasem renomiranom pozoristu kontrolise sta se stavlja na repertoar.
Jadni glumci, svasta moraju da igraju za platu! Ne bi je najgorem neprijatelju preporucila...Nije ni cudo sto nema pause, pola gladalaca bi izaslo na pola predstave!!!Jadni nasi veliki pisci, sta se priakzuje u pozoristu, a zaboravljamo velikane_!!!!
Jadni glumci, svasta moraju da igraju za platu! Ne bi je najgorem neprijatelju preporucila...Nije ni cudo sto nema pause, pola gladalaca bi izaslo na pola predstave!!!Jadni nasi veliki pisci, sta se priakzuje u pozoristu, a zaboravljamo velikane_!!!!
Lela | 14.09.2014 | 03:26h | 94.189.13*.* | #17722
Uzbudljiva,kompleksna predstava sa izvanrednom glumackom ekipom.Moja se zamerka odnosi na predugo trajanje predstave i na neubedljivost scene atentata.Preporucujem za gledanje!
Quas | 02.07.2014 | 01:12h | 178.222.*.* | #17694
Vesto odradjena predstava, skoro magneticna na trenutke, ali kao i prethodni korisnici, i sam osecam dosta dvojakih utisaka. Iako se slazem sa nekoliko iznesenih argumenata, da se ne bih bespotrebno ponavljao iznecu par licnih stavova i pogleda o vecini scena.
Pre svega, scenografija se donekle uklapa u tematski okvir predstave, kostimi i koreografija su prilicno dobro izabrani i verodostojno prate redosled scena/prica, jedino je muzika, doduse, prenaglasena i nekako suvisna u pojedinim trenutcima, stoga mislim da mogu da razumem teskobu i nedostatak strpljenja veceg dela publike. Naravno, sa cinjenicom da je sve svedeno pod jedan odista modernisticki, gotovo avangardni pristup cini delo slozenijim i tezim za interpretaciju na nekoliko nivoa, mada ne bih prerano davao ekstremne paralele poput, recimo rada nizinskog u \"Popodnevu jednog Fauna\".
Celokupna tematika ove predstave se odigrava oko iluzija, bilo moralnih, klasnih ili herojskih, dilema i sukoba koja ih uokviruju. Na samom pocetku, grupa buntovne omladine na \"zivotnom\" casu svojevoljno menja muziku na kasetofonu, istovremeno slusajuci i kontrirajuci savetima svog dvolicnog ucitelja koji upituje samu svrhu covecijeg postojanja. Njegovo lice i uloga zrace Malarmeovom simbolikom - apatija, nemoc i surova sterilnost odisu vecinom scena na kojima se njegovo lice ne menja, samo pojedinacne uloge: u ulozi doktora, vrhunskog strucnjaka anatomskih deformiteta daje strucnu analizu \"Zerajevicevske\" lobanje, koja je, iako doduse u kategoriji planinsko-stocarkog rejona, ipak doista podseca na ljudski oblik, mada se u vilicnoj strukturi jasno primecuju pozni stadijumi genetickih deformiteta i mutacija, za koji je jedini lek opsta i sistematska eliminacija. U sceni razgovora sa Trockim, lukavo seje mrezu manipulacija nad revolucionarnim duhom, dajuci jasan odraz socijalno-komunisticke propagande iskoriscavanja neuke i izmucene radnicke klase kao pogonskog goriva za realizaciju politickih prevrata, sa ciljem sveopsteg jedinstva i slobode, naravno. U poslednjoj sceni istraznog suda, njegov lik dozivljava jednu posebnu \"rubricnu\" katarzu, i tada se odrazava jasna simbolika pajaca i kralja sudbine, u sceni kada preuzima niti dusa pokojnih atentatora.
Njegov saucesnik i dioskurski blizanac igra jednu pomalu slicnu, ali opet skriveno suprotnu ideju. Stavljajuci se u cizme majke, revolucionara i oficira, ona zivopisno i energicno uliva saosecanje, mukotrpni bol i covecnost u sveopste bezlicje i nistavilo, dajuci prekore, savete i roditeljske utehe svojem narastaju. Snazno poput kontrasta njene sminke koja se pred sam kraj razliva u epilogu suza, u ulozi oficira ovaj svirepi demon dozivljava obrnutu apoteozu u coveciji oblik, detaljno opisujuci kajanje, jad i tugu za odumrlim i tananim telom poslednjeg prezivelog od atentatora. Taj emotivni nagon ljudskosti ga tera da zauvek sacuva i ovenca ovog heroja markiranjem njegovog skromnog groba preko puta koga su inace prelazili i kola i volovi, i pamteci njegove poslednje reci ispisane na gredama terezijske tamnice, reci sa kojima se ugasila vatra poslednjeg od Prometeja.
Ostatak djacke druzine takodje zauzima suprotne stavove kroz tok predstave - krvnom zakletvom u saucescu kod Zerajevicevog groba i razgovoru na Zelenom vencu, ismevanju Principove rodbine i seljaka u scenama \"gluvog glamockog\" od koga nas junak jedino utociste nalazi sa svojim knjigama i idejama u vertikalnom grobu, preko raskosne Becke gospode i melodicnih kurtezana koji ih pozivaju uctivosti, gradjanskim duznostima i pristojnosti, duhu modernih drustava i telesnih uzitaka, do mucenika i brace po zlocinu u prokislim tamnicama i pod stegom sprava i tockova za lomljenje.
Dve scene koji meni licno ostavljaju neuporediv utisak su samo sudjenje i principova smrt pred \"mudracima\". Nakon samog atentata, svi revolucionari bivaju svirepo i nemilosrdno obradjeni, njihova tela izmucena i rastrgnuta van svih fizickih granica, ali im samosvest duha stoicki brani stavove i gotovo niko od njih ne nalazi krivicu za pocinjeno delo. Horor samog gulaga i Treblinke se moze uporediti sa njihovom kobnom sudbinom, ali kako i sami kazu, pucali su u tiraniju, u tlacenje i jaram careva i monarhije koja im je citavog zivota za vratom oduzimala od svakog prihoda i mucki ih terala na medjusobne sukobe, pucali su zato sto nisu zeleli da slusaju glas razuma imperjalizma, nekih zapadnjackih ideja, zarad pravde, mira i oprostaja. Dok bar i trunka ideje o slobodi u njima zivi, oni se ne predaju i trpe udarce i drobljenje grudnih koseva, ali jedini blagoslov dolazi u cebetu pepela, i milost ovde triumfuje jedino u smrti. Ko zeli da zivi nek mre, ko zeli da mre - nek zivi, a tako i u smrti nasi junaci cutke predaju svoje isparane duse, dok se Princip u razgovoru sa mudracima, pitajuci za duse Lazara, Milice i Obilica smeje u lice nihilizmu - \"Svi su oni tamo Gavro, ali ti u Boga ne verujes...\" Ipak, u beskrajnom bezdanu ateizma nalazi srodnu dusu koja ga je tamo oduvek cekala, i on se poput Marka Aurelija miri sa nuznoscu zla, bola i patnje koja zauvek mora postojati kao protivteg svemu dobrom i nasim najvecim naporima, nesto sto poput celijske mutacije cini osnovni deo imunog sistema svakog bica.
Na samom kraju se svi likovi opet stapaju u garderobu ucenika iz scene sa pocetka, kada Dubravka udara u jednolicni akord sa Rakocevicem, praceni podjednako bezlicnom intonacijom ostatka ekipe. Sada se jasno primecuje kolaps i epitaf jedne izgubljene i odumirujuce generacije, nas samih, koji sada iako imamo mogunost kreiranja sopstvene muzike, kada mozemo cak i da sinhronizovano vladamo instrumentima, jedine melodije koje znamo da sviramo odaju note melanhonije, pasivnosti i gotovo Sartrove pomirenosti i nistavila. Najzad, kazu da covek nikada odista ne upozna samoga sebe, sve dok mu sloboda nije oduzeta. Pitam se, koliko sami zaista poznajemo sebe?
Na samom kraju, zeleo bih da istaknem da se kao najveci nedostatak vidi gubitak kontinuiteta pojedinih scena i manjak strpljenja i koncentracije tokom predstave. Neke od scena su mahom genericno prevazidjene, neke se cak tesko i primecuju, dok pojedine drze paznju gotovo na granici emotivnog sloma. Kao sto rekoh, jedna istinski vesta i modernisticka postavka, po meni fantastican odabir glumackog ansambla, sa uigranim nosacima Vujovicem, Rakocevicem, Dubravkom i Timarovim, talentovanim podmladkom Jovanom i Maricem i strahovito energicnom Karanovickom kao veteranom pozorisne scene. Verovatno ce biti potrebno neko vreme dok se predstava propisno \"slegne\" kod vecine auditorijuma, ali definitvno vredno pohvala i preporuke za gledanje. Sigurno cu doci opet :)
Pre svega, scenografija se donekle uklapa u tematski okvir predstave, kostimi i koreografija su prilicno dobro izabrani i verodostojno prate redosled scena/prica, jedino je muzika, doduse, prenaglasena i nekako suvisna u pojedinim trenutcima, stoga mislim da mogu da razumem teskobu i nedostatak strpljenja veceg dela publike. Naravno, sa cinjenicom da je sve svedeno pod jedan odista modernisticki, gotovo avangardni pristup cini delo slozenijim i tezim za interpretaciju na nekoliko nivoa, mada ne bih prerano davao ekstremne paralele poput, recimo rada nizinskog u \"Popodnevu jednog Fauna\".
Celokupna tematika ove predstave se odigrava oko iluzija, bilo moralnih, klasnih ili herojskih, dilema i sukoba koja ih uokviruju. Na samom pocetku, grupa buntovne omladine na \"zivotnom\" casu svojevoljno menja muziku na kasetofonu, istovremeno slusajuci i kontrirajuci savetima svog dvolicnog ucitelja koji upituje samu svrhu covecijeg postojanja. Njegovo lice i uloga zrace Malarmeovom simbolikom - apatija, nemoc i surova sterilnost odisu vecinom scena na kojima se njegovo lice ne menja, samo pojedinacne uloge: u ulozi doktora, vrhunskog strucnjaka anatomskih deformiteta daje strucnu analizu \"Zerajevicevske\" lobanje, koja je, iako doduse u kategoriji planinsko-stocarkog rejona, ipak doista podseca na ljudski oblik, mada se u vilicnoj strukturi jasno primecuju pozni stadijumi genetickih deformiteta i mutacija, za koji je jedini lek opsta i sistematska eliminacija. U sceni razgovora sa Trockim, lukavo seje mrezu manipulacija nad revolucionarnim duhom, dajuci jasan odraz socijalno-komunisticke propagande iskoriscavanja neuke i izmucene radnicke klase kao pogonskog goriva za realizaciju politickih prevrata, sa ciljem sveopsteg jedinstva i slobode, naravno. U poslednjoj sceni istraznog suda, njegov lik dozivljava jednu posebnu \"rubricnu\" katarzu, i tada se odrazava jasna simbolika pajaca i kralja sudbine, u sceni kada preuzima niti dusa pokojnih atentatora.
Njegov saucesnik i dioskurski blizanac igra jednu pomalu slicnu, ali opet skriveno suprotnu ideju. Stavljajuci se u cizme majke, revolucionara i oficira, ona zivopisno i energicno uliva saosecanje, mukotrpni bol i covecnost u sveopste bezlicje i nistavilo, dajuci prekore, savete i roditeljske utehe svojem narastaju. Snazno poput kontrasta njene sminke koja se pred sam kraj razliva u epilogu suza, u ulozi oficira ovaj svirepi demon dozivljava obrnutu apoteozu u coveciji oblik, detaljno opisujuci kajanje, jad i tugu za odumrlim i tananim telom poslednjeg prezivelog od atentatora. Taj emotivni nagon ljudskosti ga tera da zauvek sacuva i ovenca ovog heroja markiranjem njegovog skromnog groba preko puta koga su inace prelazili i kola i volovi, i pamteci njegove poslednje reci ispisane na gredama terezijske tamnice, reci sa kojima se ugasila vatra poslednjeg od Prometeja.
Ostatak djacke druzine takodje zauzima suprotne stavove kroz tok predstave - krvnom zakletvom u saucescu kod Zerajevicevog groba i razgovoru na Zelenom vencu, ismevanju Principove rodbine i seljaka u scenama \"gluvog glamockog\" od koga nas junak jedino utociste nalazi sa svojim knjigama i idejama u vertikalnom grobu, preko raskosne Becke gospode i melodicnih kurtezana koji ih pozivaju uctivosti, gradjanskim duznostima i pristojnosti, duhu modernih drustava i telesnih uzitaka, do mucenika i brace po zlocinu u prokislim tamnicama i pod stegom sprava i tockova za lomljenje.
Dve scene koji meni licno ostavljaju neuporediv utisak su samo sudjenje i principova smrt pred \"mudracima\". Nakon samog atentata, svi revolucionari bivaju svirepo i nemilosrdno obradjeni, njihova tela izmucena i rastrgnuta van svih fizickih granica, ali im samosvest duha stoicki brani stavove i gotovo niko od njih ne nalazi krivicu za pocinjeno delo. Horor samog gulaga i Treblinke se moze uporediti sa njihovom kobnom sudbinom, ali kako i sami kazu, pucali su u tiraniju, u tlacenje i jaram careva i monarhije koja im je citavog zivota za vratom oduzimala od svakog prihoda i mucki ih terala na medjusobne sukobe, pucali su zato sto nisu zeleli da slusaju glas razuma imperjalizma, nekih zapadnjackih ideja, zarad pravde, mira i oprostaja. Dok bar i trunka ideje o slobodi u njima zivi, oni se ne predaju i trpe udarce i drobljenje grudnih koseva, ali jedini blagoslov dolazi u cebetu pepela, i milost ovde triumfuje jedino u smrti. Ko zeli da zivi nek mre, ko zeli da mre - nek zivi, a tako i u smrti nasi junaci cutke predaju svoje isparane duse, dok se Princip u razgovoru sa mudracima, pitajuci za duse Lazara, Milice i Obilica smeje u lice nihilizmu - \"Svi su oni tamo Gavro, ali ti u Boga ne verujes...\" Ipak, u beskrajnom bezdanu ateizma nalazi srodnu dusu koja ga je tamo oduvek cekala, i on se poput Marka Aurelija miri sa nuznoscu zla, bola i patnje koja zauvek mora postojati kao protivteg svemu dobrom i nasim najvecim naporima, nesto sto poput celijske mutacije cini osnovni deo imunog sistema svakog bica.
Na samom kraju se svi likovi opet stapaju u garderobu ucenika iz scene sa pocetka, kada Dubravka udara u jednolicni akord sa Rakocevicem, praceni podjednako bezlicnom intonacijom ostatka ekipe. Sada se jasno primecuje kolaps i epitaf jedne izgubljene i odumirujuce generacije, nas samih, koji sada iako imamo mogunost kreiranja sopstvene muzike, kada mozemo cak i da sinhronizovano vladamo instrumentima, jedine melodije koje znamo da sviramo odaju note melanhonije, pasivnosti i gotovo Sartrove pomirenosti i nistavila. Najzad, kazu da covek nikada odista ne upozna samoga sebe, sve dok mu sloboda nije oduzeta. Pitam se, koliko sami zaista poznajemo sebe?
Na samom kraju, zeleo bih da istaknem da se kao najveci nedostatak vidi gubitak kontinuiteta pojedinih scena i manjak strpljenja i koncentracije tokom predstave. Neke od scena su mahom genericno prevazidjene, neke se cak tesko i primecuju, dok pojedine drze paznju gotovo na granici emotivnog sloma. Kao sto rekoh, jedna istinski vesta i modernisticka postavka, po meni fantastican odabir glumackog ansambla, sa uigranim nosacima Vujovicem, Rakocevicem, Dubravkom i Timarovim, talentovanim podmladkom Jovanom i Maricem i strahovito energicnom Karanovickom kao veteranom pozorisne scene. Verovatno ce biti potrebno neko vreme dok se predstava propisno \"slegne\" kod vecine auditorijuma, ali definitvno vredno pohvala i preporuke za gledanje. Sigurno cu doci opet :)
Marko BGD | 25.06.2014 | 08:52h | 109.111.23*.* | #17683
Predstava Zmajeubice - junački kabare, predstavlja jednu u nizu predstava kojima beogradska pozorišta obeležavaju stogodišnjicu od početka Velikog rata. Nisam baš siguran da su svi iz sinošnje prepune sale shvatili odrednicu \"junački kabare\"...
Na sam pomen dramskog pisca koji je napisao ovu predstavu, očekuje se nešto sjajno. Dobili smo još jedan u nizu Mileninih sjajnih tekstova, koji neznatno zaostaje za \"Šinama\" i \"Brodom za lutke\". Njen tekst mora da prati iskusna rediteljska ruka, ne bi li ga dočarala na pravi način i sačuvala njegov kvalitet i vanvremensku crtu... U ovom slučaju, pred jednim takvim tekstom našla se mlada rediteljka za koju nisam siguran da je uspela u svojoj nameri...
Sama ideja rediteljskog koncepta je dobra. Međutim ono što se moglo videti, ne odaje utisak odlične režije kakvu tekst zaslužuje... S namerom da se predstava započne kao \"čas istorije\" koji vodi klovn u tumačenju Srđana Timarova nije se postigao nameravani efekat. Nekako je ta scena protekla neprimetno, stopila se u ostatak priče, ne dobivši na značaju kakav bi trebala da ima. Generalno, prvi deo predstave je dosta rascepkan, nesinhron, suviše fragmentiran i ne odaje utisak kompaktnosti koju bi motiv dela trebalo da pruži jednoj ovakvoj priči. Istina, Milenina osobenost je priča ispričana u nekoliko pričica objedinjenih istim motivom... Nisam siguran da je taj motiv u prvoj polovini predstave došao do izražaja na pravi način... Drugi deo predstave je nešto kompaktniji, jasniji, sa nešto predvidljivijim ciljem. Međutim, nekako se kao kompaktna celina izdvojio iz cele priče i opet, čini mi se živi nezavisno u odnosu na prvi deo.
Nadovezaću se na problematiku kojom se bavio i gospodin pod pseudonimom Crni Tigar. Da li je klovnovima mesto u jednoj ovakvoj priči? Možda bismo ih i prihvatili kao deo ove istorijske nadgradnje da nam je reditelj argumentovano pružio svrhu njihovog pojavljivanja. Istina, Timarov jedini ne menja kostim u odnosu na ostale glumce - on je od početka do kraja klovn. To je smisleno, iako i on, kao i ostali, ima više uloga. Ali njegove uloge nisu deo mase, kao što je to slučaj sa ostalim glumcima. On je obično pretpostavljeni masi, bilo to kao učitelj ili kao istražni sudija... Drugi klovn u izvođenju barda naše scene Mire Karanović, menja svoje likove, katkad biva i deo mase (recimo jedan od optuženih), ali ne menja svoje lice, osim na kraju kada se klovnovska maska razliva suzama... Inače Miri sve pohvale za ekstreme u koje je ulazila tokom trajanja predstave (majka - vojnik - jedan od atentatora).
Možda je u jednoj umetničkoj priči oblikovane na osnovu istorijskog motiva, dato suviše mesta kreveljenju (posebno u slučaju prikaza Principovih komšija).
Tri rediteljske slike su mi ostavile poseban utisak. Slike koje su istakle u prvi plan odličan tekst, sjajane glumce... To su: slika u kojoj Principove komšije okupljene oko njega i njegove majke igraju Glamočko nijemo kolo, slika u kojoj se Mira obraća đacima i pomenuta scena \"istražni zatvor\"... Inače, jedine po meni, odista katarzične scene....
Kvalitetu teksta pokušalo se doskočiti moćnim scenografskim elementima. Dobar pokušaj, slike su obećavale. Međutim, nisam siguran u kojoj meri je to postignuto...
Generalni problem predstave je kontinuitet praćenja. U nekim delovima pada koncetracija, u drugim je pomna... To ne stvara kompaktnu sliku koja bi iz jednog, ovako fragmenisanog dela trebala da se složi u glavi...
Svakako pogledati. Predstava ima određeni kvalitet ali jedan ovakav tekst mogao je dobiti mnogo bolji prikaz...
Na sam pomen dramskog pisca koji je napisao ovu predstavu, očekuje se nešto sjajno. Dobili smo još jedan u nizu Mileninih sjajnih tekstova, koji neznatno zaostaje za \"Šinama\" i \"Brodom za lutke\". Njen tekst mora da prati iskusna rediteljska ruka, ne bi li ga dočarala na pravi način i sačuvala njegov kvalitet i vanvremensku crtu... U ovom slučaju, pred jednim takvim tekstom našla se mlada rediteljka za koju nisam siguran da je uspela u svojoj nameri...
Sama ideja rediteljskog koncepta je dobra. Međutim ono što se moglo videti, ne odaje utisak odlične režije kakvu tekst zaslužuje... S namerom da se predstava započne kao \"čas istorije\" koji vodi klovn u tumačenju Srđana Timarova nije se postigao nameravani efekat. Nekako je ta scena protekla neprimetno, stopila se u ostatak priče, ne dobivši na značaju kakav bi trebala da ima. Generalno, prvi deo predstave je dosta rascepkan, nesinhron, suviše fragmentiran i ne odaje utisak kompaktnosti koju bi motiv dela trebalo da pruži jednoj ovakvoj priči. Istina, Milenina osobenost je priča ispričana u nekoliko pričica objedinjenih istim motivom... Nisam siguran da je taj motiv u prvoj polovini predstave došao do izražaja na pravi način... Drugi deo predstave je nešto kompaktniji, jasniji, sa nešto predvidljivijim ciljem. Međutim, nekako se kao kompaktna celina izdvojio iz cele priče i opet, čini mi se živi nezavisno u odnosu na prvi deo.
Nadovezaću se na problematiku kojom se bavio i gospodin pod pseudonimom Crni Tigar. Da li je klovnovima mesto u jednoj ovakvoj priči? Možda bismo ih i prihvatili kao deo ove istorijske nadgradnje da nam je reditelj argumentovano pružio svrhu njihovog pojavljivanja. Istina, Timarov jedini ne menja kostim u odnosu na ostale glumce - on je od početka do kraja klovn. To je smisleno, iako i on, kao i ostali, ima više uloga. Ali njegove uloge nisu deo mase, kao što je to slučaj sa ostalim glumcima. On je obično pretpostavljeni masi, bilo to kao učitelj ili kao istražni sudija... Drugi klovn u izvođenju barda naše scene Mire Karanović, menja svoje likove, katkad biva i deo mase (recimo jedan od optuženih), ali ne menja svoje lice, osim na kraju kada se klovnovska maska razliva suzama... Inače Miri sve pohvale za ekstreme u koje je ulazila tokom trajanja predstave (majka - vojnik - jedan od atentatora).
Možda je u jednoj umetničkoj priči oblikovane na osnovu istorijskog motiva, dato suviše mesta kreveljenju (posebno u slučaju prikaza Principovih komšija).
Tri rediteljske slike su mi ostavile poseban utisak. Slike koje su istakle u prvi plan odličan tekst, sjajane glumce... To su: slika u kojoj Principove komšije okupljene oko njega i njegove majke igraju Glamočko nijemo kolo, slika u kojoj se Mira obraća đacima i pomenuta scena \"istražni zatvor\"... Inače, jedine po meni, odista katarzične scene....
Kvalitetu teksta pokušalo se doskočiti moćnim scenografskim elementima. Dobar pokušaj, slike su obećavale. Međutim, nisam siguran u kojoj meri je to postignuto...
Generalni problem predstave je kontinuitet praćenja. U nekim delovima pada koncetracija, u drugim je pomna... To ne stvara kompaktnu sliku koja bi iz jednog, ovako fragmenisanog dela trebala da se složi u glavi...
Svakako pogledati. Predstava ima određeni kvalitet ali jedan ovakav tekst mogao je dobiti mnogo bolji prikaz...
aleks | 24.06.2014 | 23:07h | 94.189.18*.* | #17682
dve predstave nikad nikom ne bi preporucila: Metamorfoze i Zmajubice. Preglumljeno,preafektirano i idejno resenje ravno nuli. Ono nije muzika na sceni ono je pet osoba koje duvaju ili udaraju instrument misleci da prave umetnost.
Ne znam za ostale al ja sam htela iz koze da izadjem i da im dam sve pare koje imam u novcaniku samo da ucite
Ne znam za ostale al ja sam htela iz koze da izadjem i da im dam sve pare koje imam u novcaniku samo da ucite
ns | 16.06.2014 | 00:24h | 178.221.2*.* | #17647
Predstava je sjajna! Za svaku preporuku!
Složena, teška, podstiče na razmišljanje..nad životom, istorijom i ulogom malog čoveka u čitavom tom klupku.
Složena, teška, podstiče na razmišljanje..nad životom, istorijom i ulogom malog čoveka u čitavom tom klupku.
Vera | 11.06.2014 | 11:11h | 109.122.10*.* | #17636
Predstava za preporuku! Tekst dobar, prepliću se poeme, pesme, govor; režija interesantna, drži pažnju. "Živa\ muzika i zvučni efekti savršeni, izuzetno doprinose kvalitetu predstave. Glumci su dva sata na sceni, bez pauze, odlični su! Kostimi svedeni, potpuno prilagođeni peridu događanja, šeširi divni, pojavljuju se i lutke, a Mira Karanović hoda i na štulama. Scenografija jednostavna i praktična. Sve u svemu, predsatva koju treba pogledati, prikaz borbe mladobosanaca i motiva atentata koji vas neće ostaviti ravnodušnim.
Jovanka | 10.06.2014 | 09:14h | 89.216.12*.* | #17629
Da, evo i mog komentara posle iscrpnog izveštaja i ličnih utiska nama već svima poznatog CT, čije komentare uredno isčitavamo (pretpostavljam većina). U mnogome se slažemo...
Međutim, moj lični utisak jeste da u momentima gledalac oseća teskobu u stomaku, mnoge scene su sa namerom prenaglašene.
Po meni, u nekim delovima bilo je i jezivo...muzika, miris koji je dopirao sa scene, izrazi lica, rečenice, a znajući ishod priče i poznavajući istoriju, zaista preovladava neki osećaj tuge i saosećanja sa "patnjom" koja je izražena na sceni.
Lično meni - klovan mi se svideo, kao da je dodao neku notu "podsmeha", "zaziranja", kao da je održavao balans između "da, ovo je trebalo da se desi" i "ne, ovo nikako nije smelo da se desi". Klovan je neko ko je u meni probudio racio (čudno zvuci u istoj rečenici naglasiti i klovna i racio i da je jedno sa drugim uzročno posledično povezano).
Osećaj ravnodušnosti je svakako isključen - ova postavka ni u jednom segmentu ne moze izazvati dosadu, isključuje mlakost.
Mišljenja sam da je treba pogledati, jer je svakako zanimljiva na svoj poseban način. Samo "open mind"....
Međutim, moj lični utisak jeste da u momentima gledalac oseća teskobu u stomaku, mnoge scene su sa namerom prenaglašene.
Po meni, u nekim delovima bilo je i jezivo...muzika, miris koji je dopirao sa scene, izrazi lica, rečenice, a znajući ishod priče i poznavajući istoriju, zaista preovladava neki osećaj tuge i saosećanja sa "patnjom" koja je izražena na sceni.
Lično meni - klovan mi se svideo, kao da je dodao neku notu "podsmeha", "zaziranja", kao da je održavao balans između "da, ovo je trebalo da se desi" i "ne, ovo nikako nije smelo da se desi". Klovan je neko ko je u meni probudio racio (čudno zvuci u istoj rečenici naglasiti i klovna i racio i da je jedno sa drugim uzročno posledično povezano).
Osećaj ravnodušnosti je svakako isključen - ova postavka ni u jednom segmentu ne moze izazvati dosadu, isključuje mlakost.
Mišljenja sam da je treba pogledati, jer je svakako zanimljiva na svoj poseban način. Samo "open mind"....
CRNI TIGAR | 10.06.2014 | 00:17h | 89.110.23*.* | #17628
Popriličan modernizam.
Predstava sastavljena od mnogo kraćih scenica, glumci glume različite likove, nekad žene glume muškarce, a može i obrnuto, neko je čas klovn, a zatim i nešto drugo - iako mu klovnovska šminka i dalje na licu (po)stoji...prisutna je ironija, karikiranje, namerno ,,preglumljivanje,,...ima još toga, ali neću da vam otkrivam...
Jeste, ovi glumci su profesionalci (većina od njih odlični i iskusni profesionalci!), i kad im kažeš igraj tugu, radost, bes, čežnju, patnju, viči, šapući, skači, sviraj, budi klovn...sve će to oni da urade i ispune, ali...
Imam utisak da savremena umetnost, u stalnoj težnji da joj forma bude nešto ,,u trendu,, često zaboravi na suštinu...
Na primer: a zašto je zamišljeno da neko bude klovn u predstavi koja govori o Sarajevskom atentatu? Neko će reći, a zašto da ne. Ali, može se pitati, i, zašto da da?
E, da, i ja sam nekad bio mlađi, i bilo mi je stalo da napravim nešto što će ,,pomeriti granice,,...ali, kako starim, sve više postavljam pitanje - ima li smisla uraditi nešto što nekoga (ili bilo koga) može da uvredi (na bilo koji način), pa čak, i da li da uopšte pišem ovde o nečemu što mi se ne sviđa, ako znam da ljudi o sebi uglavnom više vole da čitaju (slušaju) samo pohvale, a sve drugo (obično) shvataju kao uvredu...pa tako, i ako slučajno pročitaju neku moju negativnu kritiku njihovog pozorišnog rada i truda...biće kao da sam ih uvredio...a šta mi to treba...?
Ajde...recimo...ipak...shvatam ja da kada se (u ovoj predstavi) bosanski seljaci (komšije Gavrila Principa), predstave kao retardi, razroki, prosti i primitivni, obučeni u krzna iliti vunu - da je to bilo više u funkciji da gluma ode i u nekom pravcu u kome dotle nije još išla, nego da se time tvrdi da su svi u tom selu bili retardi, ali..opet...da li je to lepo prema tamo nekim seljacima iz Gavrilovog sela, tamo negde sa početka prošlog veka...meni nije...
I, tako, od primera do primera, forma glume, forma scene, sve u službi odabrane estetike...
Međutim, u predstavi se scenom koju ću ja nazvati ,,Istražni zatvor,, - dogodi jedan preokret...
Scena je surova, i kao da ekipi predstave donosi istinsku vezu između likova koje oni glume, i njih samih - odjednom shvatamo da ima stvari koje nisu tako pogodne za ironisanje, i koje ni malo ne izgledaju ironično, bez obzira što su samo pozorišna igra...
Mučenja, smrt, ideali, pitanje o smislu, o veri, o suštini...
Čestitke ekipi predstave za ovaj preokret, koji ipak preko forme dolazi i do nekog pitanja o suštini...
Svejedno kojoj.
Mene pozorište opušta i zabavlja, i bez obzira ako se i ne slažem sa nečim što ,,na daskama,, vidim - ja volim da posmatram načine kako će neko nešto pokušati da izvede!
Ovde je bilo mnogo toga da se pogleda!
Moram Miru da pohvalim za neke blistave i emotivne momente! O.K. bilo je i efektnih.
I, jedan dobronameran savet nekome za koga ne znam da li ikada posećuje ove stranice...
Rakočević ulazi u opasnost da glumi ogromnu većinu nosećih mlađih uloga u JDP-u (još malo pa onoliko koliko Peca Ejdus ulazi u opasnost da svuda po pozorištima igra starije uloge), a to nije dobro ni za njega, ni za JDP...
Ne, ne ulazim u kvalitet njegove glume, nego, jednostavno, koliko je za nečiju karijeru pogubno da ga uopšte nema, toliko može da bude i odbijajuće, ako ga stalno ima...
Savet: ako si u mogućnosti, odbij poneku ulogu, igraj nešto što dosad nisi, nešto u čemu ćeš biti totalno drugačiji, nego što si (kakav si) dosad već bio na sceni (i u filmovima)...
Evo, kako recimo Džoni Dep...o.k. znam niste u istim uslovima, ali samo kao primer raznolikosti u njegovim ulogama...
I, samo još nešto, eto, Rakočeviću je ovde dodeljeno da bude Princip, a što na primer to nije mogao da bude Marić? Što baš Rakočević?
Neko će reći, pa Marić već igra Principa u Bitef Teatru, a ja ću reći, pa šta?
Umetnost ima prava da radi sve ono što druge oblasti ne mogu...
Da neko igra isti lik u dve različite predstave, a da se to ne shvati kao preterivanje u nekom smislu...pa što da ne!
Predstava sastavljena od mnogo kraćih scenica, glumci glume različite likove, nekad žene glume muškarce, a može i obrnuto, neko je čas klovn, a zatim i nešto drugo - iako mu klovnovska šminka i dalje na licu (po)stoji...prisutna je ironija, karikiranje, namerno ,,preglumljivanje,,...ima još toga, ali neću da vam otkrivam...
Jeste, ovi glumci su profesionalci (većina od njih odlični i iskusni profesionalci!), i kad im kažeš igraj tugu, radost, bes, čežnju, patnju, viči, šapući, skači, sviraj, budi klovn...sve će to oni da urade i ispune, ali...
Imam utisak da savremena umetnost, u stalnoj težnji da joj forma bude nešto ,,u trendu,, često zaboravi na suštinu...
Na primer: a zašto je zamišljeno da neko bude klovn u predstavi koja govori o Sarajevskom atentatu? Neko će reći, a zašto da ne. Ali, može se pitati, i, zašto da da?
E, da, i ja sam nekad bio mlađi, i bilo mi je stalo da napravim nešto što će ,,pomeriti granice,,...ali, kako starim, sve više postavljam pitanje - ima li smisla uraditi nešto što nekoga (ili bilo koga) može da uvredi (na bilo koji način), pa čak, i da li da uopšte pišem ovde o nečemu što mi se ne sviđa, ako znam da ljudi o sebi uglavnom više vole da čitaju (slušaju) samo pohvale, a sve drugo (obično) shvataju kao uvredu...pa tako, i ako slučajno pročitaju neku moju negativnu kritiku njihovog pozorišnog rada i truda...biće kao da sam ih uvredio...a šta mi to treba...?
Ajde...recimo...ipak...shvatam ja da kada se (u ovoj predstavi) bosanski seljaci (komšije Gavrila Principa), predstave kao retardi, razroki, prosti i primitivni, obučeni u krzna iliti vunu - da je to bilo više u funkciji da gluma ode i u nekom pravcu u kome dotle nije još išla, nego da se time tvrdi da su svi u tom selu bili retardi, ali..opet...da li je to lepo prema tamo nekim seljacima iz Gavrilovog sela, tamo negde sa početka prošlog veka...meni nije...
I, tako, od primera do primera, forma glume, forma scene, sve u službi odabrane estetike...
Međutim, u predstavi se scenom koju ću ja nazvati ,,Istražni zatvor,, - dogodi jedan preokret...
Scena je surova, i kao da ekipi predstave donosi istinsku vezu između likova koje oni glume, i njih samih - odjednom shvatamo da ima stvari koje nisu tako pogodne za ironisanje, i koje ni malo ne izgledaju ironično, bez obzira što su samo pozorišna igra...
Mučenja, smrt, ideali, pitanje o smislu, o veri, o suštini...
Čestitke ekipi predstave za ovaj preokret, koji ipak preko forme dolazi i do nekog pitanja o suštini...
Svejedno kojoj.
Mene pozorište opušta i zabavlja, i bez obzira ako se i ne slažem sa nečim što ,,na daskama,, vidim - ja volim da posmatram načine kako će neko nešto pokušati da izvede!
Ovde je bilo mnogo toga da se pogleda!
Moram Miru da pohvalim za neke blistave i emotivne momente! O.K. bilo je i efektnih.
I, jedan dobronameran savet nekome za koga ne znam da li ikada posećuje ove stranice...
Rakočević ulazi u opasnost da glumi ogromnu većinu nosećih mlađih uloga u JDP-u (još malo pa onoliko koliko Peca Ejdus ulazi u opasnost da svuda po pozorištima igra starije uloge), a to nije dobro ni za njega, ni za JDP...
Ne, ne ulazim u kvalitet njegove glume, nego, jednostavno, koliko je za nečiju karijeru pogubno da ga uopšte nema, toliko može da bude i odbijajuće, ako ga stalno ima...
Savet: ako si u mogućnosti, odbij poneku ulogu, igraj nešto što dosad nisi, nešto u čemu ćeš biti totalno drugačiji, nego što si (kakav si) dosad već bio na sceni (i u filmovima)...
Evo, kako recimo Džoni Dep...o.k. znam niste u istim uslovima, ali samo kao primer raznolikosti u njegovim ulogama...
I, samo još nešto, eto, Rakočeviću je ovde dodeljeno da bude Princip, a što na primer to nije mogao da bude Marić? Što baš Rakočević?
Neko će reći, pa Marić već igra Principa u Bitef Teatru, a ja ću reći, pa šta?
Umetnost ima prava da radi sve ono što druge oblasti ne mogu...
Da neko igra isti lik u dve različite predstave, a da se to ne shvati kao preterivanje u nekom smislu...pa što da ne!
UNESITE VAŠ KOMENTAR - ZMAJEUBICE
Klub ljubitelja pozorišta: Početna | Pozorišta | Predstave | Umetnici | Repertoari | Naš izbor | Superpovoljno | Učlanjenje | Kontakt
Copyright © 2001-2015 by Klub ljubitelja pozorišta & MINET d.o.o. All rights reserved.