O PREDSTAVI
Komentari posetilaca
KOMENTARI - ZLOČIN I KAZNA
maja | 17.03.2015 | 23:51h | 95.180.4*.* | #18420
Vrh predstava! Odlicna! Bez premca! Maestralni Bandovic! Lose stvari jesu Raskoljnikov i Sonja. Nikakva gluma, nikakva radnja, samo puko pricanje teksta. Nikola Rakocevic je vec puno puta i dokazivao da je los glumac, ali pogledati obavezno zbog Bandovica i da, predstava nije za svakog. Ako ne volite DOstojevskog, umerecete. Blago receno. Ali ostali koji ga vole, bice odusevljeni.
Vanja | 10.03.2015 | 13:06h | 178.222.24*.* | #18391
Veliko razocarenje. Bandovic standardno dobar, svi ostali bledi, neubedljvi, providni. Nikakva borba, razdor, sumnja i strah Raskoljnikova se ne vidi. Predstava staticna, dosadna.
Ni D od Dostojevskog.
Ni D od Dostojevskog.
tiha | 07.03.2015 | 15:51h | 178.148.18*.* | #18371
Dobri su i "Zapisi iz podzemlja" u JDP-u.
raskoljnikov | 16.01.2015 | 18:34h | 178.223.2*.* | #18103
Ako se ikad nekome ukaze prilika, pogledajte Zlocin i kaznu zagrebackog pozorista (kazalista) Gavella u reziji Zlatka Svibena. Gostovalo je prosle godine u Novom Sadu na Sterijinom i na uzickom jugoslovenskom festivalu gde je bila ubedljivo najbolja predstava, cak i u istoriji festivala. Posle te predstave, postavljeni su mnogo visoki standardi za citanje Dostojevskog.
Dobar Dostojevski je postavljen i u Narodnom, Zli dusi u reziji Tanje Rigonat.
Dobar Dostojevski je postavljen i u Narodnom, Zli dusi u reziji Tanje Rigonat.
Lola | 06.11.2014 | 04:24h | 178.148.16*.* | #17851
Svakog meseca se ponadam da ove predstave nece biti na repertoaru - zao mi, sto bi rekla moja baka, "sto se ucinje od Dostojevskog"... Da ne bese Bandovica u predstavi, verovatno bih izasla pre kraja (iako to inace ne radim).
Al dobro, nek se igra, sigurno ima onih kojima se dopada...
Al dobro, nek se igra, sigurno ima onih kojima se dopada...
tiha | 10.05.2014 | 00:31h | 178.148.18*.* | #17493
Spinoza je nekom prilikom izjavio da bi on citav svoj filozofski sistem razbio u paramparcad i postao hriscanin kada bi samo mogao da poveruje u vaskrsenje Lazarevo (koje je jedno od kljucnih mesta u citavoj Bibliji).
U "Zlocinu i kazni" sam Raskoljnikov trazi od Sonje da mu procita taj odlomak - toliko je u njemu jaka (makar bila i podsvesna) zelja da vaskrsne nakon zlocina. A on sebe iskreno smatra mrtvacem. "Zar sam ja staricu ubio? Ja sam sebe ubio, a ne staricu... Tu sam ja jednim udarcem ucmekao sebe na vjeki vjekov!" Raskoljnikov je toga svestan i trazi duhovnu pomoc od Sonje.
Sonja je uzasnuta njegovom "idejom" i kolosalnom gordom drskoscu sa kojom je on dosao do zakljucka da uopste ima prava da odredjuje ko ce da zivi a ko ce da umre. Jedino sto ga moze izbaviti su pokajanje i vera u vaskrsenje, koje je on sam u sebi sistematski potiskivao i gotovo sasvim zatomio...
Da, ova kljucna scena sa odlomkom iz Jevandjelja uopste nije protumacena onako kako je prikazuje Dostojevski.
Da li je to slucajni promasaj, ili je takva bila namera scenariste i reditelja - to je posebno pitanje.
U "Zlocinu i kazni" sam Raskoljnikov trazi od Sonje da mu procita taj odlomak - toliko je u njemu jaka (makar bila i podsvesna) zelja da vaskrsne nakon zlocina. A on sebe iskreno smatra mrtvacem. "Zar sam ja staricu ubio? Ja sam sebe ubio, a ne staricu... Tu sam ja jednim udarcem ucmekao sebe na vjeki vjekov!" Raskoljnikov je toga svestan i trazi duhovnu pomoc od Sonje.
Sonja je uzasnuta njegovom "idejom" i kolosalnom gordom drskoscu sa kojom je on dosao do zakljucka da uopste ima prava da odredjuje ko ce da zivi a ko ce da umre. Jedino sto ga moze izbaviti su pokajanje i vera u vaskrsenje, koje je on sam u sebi sistematski potiskivao i gotovo sasvim zatomio...
Da, ova kljucna scena sa odlomkom iz Jevandjelja uopste nije protumacena onako kako je prikazuje Dostojevski.
Da li je to slucajni promasaj, ili je takva bila namera scenariste i reditelja - to je posebno pitanje.
d-mol | 02.05.2014 | 00:05h | 178.148.18*.* | #17448
Veoma volim Dostojevskog, za mene je on najbolji pisac, veliki poznavalac ljudske duse - njenih najdubljih ponora i njenih najsitnijih i najfinijih treptaja. Kada idem u pozoriste da "gledam Dostojevskog", ja unapred strepim od onoga sto cu videti, ali ipak poprilicno verujem da cu ipak "videti Dostojevskog". Manjeg, sitnijeg, svakako fragmentarnog, ali ipak Dostojevskog.
Zato sam bio veoma zatecen necim krajnje neocekivanim. Radi se o teskoj kleveti kojom je, ako smem tako da se izrazim, u ovoj predstavi bacena ljaga na Raskoljnikova: tokom scene kada Sonja citira Jevandjelje, ravnodusni Raskoljnikov cinicno "sara" rukom preko njenih butina. Nikakvog postovanja ni prema njoj, ni prema svetoj knjizi, ni prema odlomku koji Sonja govori i u koji ona polaze sve svoje nade!
U romanu je to kljucna scena, jer Raskoljnikov slusa pricu o vaskrsenju Lazarevom, o vaskrsenju coveka koji je vec 4 dana mrtav! Raskoljnikov tokom citanja Jevandjelja pocinje da uvidja da ni njega Gospod nece pustiti da propadne, da je i za njega, koji vec 4 dana nosi na dusi teret ubistva i koji sam za sebe kaze da se sada nalazi "sa one druge strane", tj. da je duhovno mrtav - moguce vaskrsenje. On do te spoznaje dolazi zahvaljujuci Sonji. To je idejni vrhunac romana!
Raskoljnikov jeste postao ubica. Veliki pisac je relativno kratko opisao i planirano ubistvo stare lihvarke i neplanirano ubistvo njene sestre Lizavete. A zatim, na svim preostalim stranicama ovog velicanstvenog i izuzetno znacajnog romana, pokazuje krah ideje Raskoljnikova, pokazuje prirodnu grizu savesti i junakovu borbu protiv svog hriscanskog vaspitanja - on pokusava da razumom opravda ubistvo koje je pocinio, govoreci o nekakvih "hiljadu dobrih dela" koja ce uciniti uz pomoc novca ubijene starice. Sve pada, ideja se rusi u parcice, on nista ne moze da opravda. Naprosto, covek ne daje zivot pa ne sme da se drzne ni da ga oduzme bilo kome, ma koliko taj neko bio "stetan" ili star ("ona bi i inace uskoro sama od sebe umrla"), nijedan covek nema prava da ljude deli na "vise" i "nize", ne sme da odredjuje ko ce koliko da zivi i ko uopste ima prava da zivi, a ko (navodno) nema.
Raskoljnikov jeste covek kojeg je (zamalo) unistila njegova niceanska "ideja". Ali Raskoljnikov nije razvratnik i nije cinik, nigde u romanu Dostojevski ne daje ni truncicu nagovestaja za takvo sto. Naprotiv, on se gnusa razvratnika Svidrigajlova, cinika Luzina, odvratni su mu njihovi podli i nemoralni postupci. Upravo zato je pomenuta scena sa Raskoljnikovim i Sonjom na sceni bila ljigava, neprijatna i neprilicna. Ne zato sto sam ja neki puritanac, vec zato sto to nije Raskoljnikov. Kod Dostojevskog, Raskoljnikov u Sonji sve vreme vidi svoju slamku spasa, on kroz nju i njenu veru u vaskrsenje pocinje i sam da vaskrsava i on je svestan da bi bez nje propao. Ako ona, kao gresnica, veruje u Boga, pokajanje i vaskrsenje, onda, misli on, ni za njega nije sve izgubljeno!
Umesto takvog Raskoljnikova, mi na sceni vidimo jednog drskog i vrlo prosecnog nepristojnog giliptera sa kojim je tesko saosecati. Na stranu glumacko umece Nikole Rakocevica, sama koncepcija lika Raskoljnikova je takva da se od te uloge nista bolje nije ni moglo dobiti. Dok citate roman, sve vreme "molite Boga" da Porfirije ne uhvati Raskoljnikova, da bi ovaj imao vremena da uvidi svoj greh i pokaje se. Ovaj Raskoljnikov sa scene JDP-a je jedan sasvim obicni, prosecni nitkov, cije ideje i filozofiranja i njegove navodne nedoumice deluju krajnje neuverljivo i lazno.
Raskoljnikov na kraju romana dozivljava duhovni i dusevni preobrazaj (zahvaljujuci Sonjinoj pozrtvovanoj ljubavi!). Kod ovog JDP-ovog Raskoljnikova takav preobrazaj je apsolutno nemoguc.
A to onda, dozvolicete, (za mene) ipak nije Dostojevski...
Zato sam bio veoma zatecen necim krajnje neocekivanim. Radi se o teskoj kleveti kojom je, ako smem tako da se izrazim, u ovoj predstavi bacena ljaga na Raskoljnikova: tokom scene kada Sonja citira Jevandjelje, ravnodusni Raskoljnikov cinicno "sara" rukom preko njenih butina. Nikakvog postovanja ni prema njoj, ni prema svetoj knjizi, ni prema odlomku koji Sonja govori i u koji ona polaze sve svoje nade!
U romanu je to kljucna scena, jer Raskoljnikov slusa pricu o vaskrsenju Lazarevom, o vaskrsenju coveka koji je vec 4 dana mrtav! Raskoljnikov tokom citanja Jevandjelja pocinje da uvidja da ni njega Gospod nece pustiti da propadne, da je i za njega, koji vec 4 dana nosi na dusi teret ubistva i koji sam za sebe kaze da se sada nalazi "sa one druge strane", tj. da je duhovno mrtav - moguce vaskrsenje. On do te spoznaje dolazi zahvaljujuci Sonji. To je idejni vrhunac romana!
Raskoljnikov jeste postao ubica. Veliki pisac je relativno kratko opisao i planirano ubistvo stare lihvarke i neplanirano ubistvo njene sestre Lizavete. A zatim, na svim preostalim stranicama ovog velicanstvenog i izuzetno znacajnog romana, pokazuje krah ideje Raskoljnikova, pokazuje prirodnu grizu savesti i junakovu borbu protiv svog hriscanskog vaspitanja - on pokusava da razumom opravda ubistvo koje je pocinio, govoreci o nekakvih "hiljadu dobrih dela" koja ce uciniti uz pomoc novca ubijene starice. Sve pada, ideja se rusi u parcice, on nista ne moze da opravda. Naprosto, covek ne daje zivot pa ne sme da se drzne ni da ga oduzme bilo kome, ma koliko taj neko bio "stetan" ili star ("ona bi i inace uskoro sama od sebe umrla"), nijedan covek nema prava da ljude deli na "vise" i "nize", ne sme da odredjuje ko ce koliko da zivi i ko uopste ima prava da zivi, a ko (navodno) nema.
Raskoljnikov jeste covek kojeg je (zamalo) unistila njegova niceanska "ideja". Ali Raskoljnikov nije razvratnik i nije cinik, nigde u romanu Dostojevski ne daje ni truncicu nagovestaja za takvo sto. Naprotiv, on se gnusa razvratnika Svidrigajlova, cinika Luzina, odvratni su mu njihovi podli i nemoralni postupci. Upravo zato je pomenuta scena sa Raskoljnikovim i Sonjom na sceni bila ljigava, neprijatna i neprilicna. Ne zato sto sam ja neki puritanac, vec zato sto to nije Raskoljnikov. Kod Dostojevskog, Raskoljnikov u Sonji sve vreme vidi svoju slamku spasa, on kroz nju i njenu veru u vaskrsenje pocinje i sam da vaskrsava i on je svestan da bi bez nje propao. Ako ona, kao gresnica, veruje u Boga, pokajanje i vaskrsenje, onda, misli on, ni za njega nije sve izgubljeno!
Umesto takvog Raskoljnikova, mi na sceni vidimo jednog drskog i vrlo prosecnog nepristojnog giliptera sa kojim je tesko saosecati. Na stranu glumacko umece Nikole Rakocevica, sama koncepcija lika Raskoljnikova je takva da se od te uloge nista bolje nije ni moglo dobiti. Dok citate roman, sve vreme "molite Boga" da Porfirije ne uhvati Raskoljnikova, da bi ovaj imao vremena da uvidi svoj greh i pokaje se. Ovaj Raskoljnikov sa scene JDP-a je jedan sasvim obicni, prosecni nitkov, cije ideje i filozofiranja i njegove navodne nedoumice deluju krajnje neuverljivo i lazno.
Raskoljnikov na kraju romana dozivljava duhovni i dusevni preobrazaj (zahvaljujuci Sonjinoj pozrtvovanoj ljubavi!). Kod ovog JDP-ovog Raskoljnikova takav preobrazaj je apsolutno nemoguc.
A to onda, dozvolicete, (za mene) ipak nije Dostojevski...
Romana | 12.04.2014 | 15:34h | 89.216.21*.* | #17352
Kako smo svi različiti. Ja volim Rakočevića. Nebojša Glogovac je odličan gluman, nema zbora. Ali godine se na njemu jasno vide. Raskoljnikov je ipak jedan student, i ne znam koliko bi i kako bio iznet taj kontrast mudrog Bandovića i neiskusnog Glogovca, koji deluje čak i starije od Bandovića. Plus što Glogovac igra mnogo uloga u JDP i valjda je pre-angažovan.
Vesna | 11.04.2014 | 23:40h | 178.148.3*.* | #17348
Apsolutno se slažem sa Vekki su, Bandović dobar, ali sve ostalo je loše, režija, gluma, scena... Nedostaje strast, očaj, kajanje, nedostaju sve one emocije... Da je kojim slučajem Glogovac dobio ulogu Raskoljnikova i da je dramaturgija malo bogatija bilo bi drugačije, ali ovako ostaje utisak da nisu umeli, nisu znali... Tužno i velika šteta za JDP i za samo delo, jer delo je samo takvo a na sceni "ostaše samo dugmići" i jedino Bandović!
Ana Nikolic | 10.04.2014 | 11:54h | 78.109.9*.* | #17340
Odlicno. Odlicni Rakocevic, sjajni Bandovic. Onaj ko ne razume ovu predstavu ne razume ni Dostojevskog. Sve pohvale za reziju. Bravo, umetnici!
Milorad | 06.12.2013 | 13:20h | 147.91.1*.* | #16712
Predstavu ne preporučujem. Izuzetno je statična, glumci bez prestanka sede u klupama i preostaje im samo da izgovaraju/recituju tekst i da pale cigaretu za cigaretom. Mislim da je poznato delo moglo malo više da motiviše reditelja.
CRNI TIGAR | 06.12.2013 | 02:02h | 89.110.23*.* | #16711
Moram da priznam da mi je užitak gledanja ove predstave, ipak kvarilo to što dobro poznajem radnju romana, pa unapred znam šta će se (bar otprilike) desiti do kraja predstave...nisam imao onaj ,,faktor,, iznenađenja, ili očekivanja...
No, ako je tema poznata, daj da vidimo na koji način je obrađena...
Ova adaptacija u fokus predstave zaista izvlači ono što je i najinteresantnije u romanu - ,,duel,, Raskoljnikova i sudskog istražitelja, te i malo odnosa Sonje i Raskoljnikova...neki likovi su ,,izbrisani,, neki su ,,zbrisali,, da ne čekaju poklon, itd...
Meni je ipak zafalilo još nekih rečenica, ili scena, koje bi još pojasnile (tj.dopunile) ono što gledamo...
Naravno, teško je odglumiti neke unutrašnje ,,lomove,, Raskoljnikova, koji su u romanu jasno opisani rečenicama, a ovde bi to moglo samo ili nekim ,,fizičkim,, teatrom, ili da glavni junak ,,izdeklamuje,, poneku rečenicu o tome - ali ,,deklamovanje,, ili prava igra u teatru, nikako nisu isto...
I, ovo: ako nešto prenosimo iz jednog medija (knjiga) u drugi (pozorište), treba i da se prilagodimo mogućnostima tog drugog medija - dakle, pozorište nije knjiga, i izgovarati zaista mudre i sjajno napisane rečenice Dostojevskog, uglavnom samo sedeći na klupi, možda i nije najsjajniji ,,prelaz,, iz knjige u predstavu - kamo malo više mizanscena, pokreta, itd, itd...
Dakle, ako Dostojevski, kao pisac ovih rečenica zaslužuje čistu desetku, gospodin Bandović, kao sjajni tumač uloge sudskog izvršitelja neku visoku ocenu, za režiju, ipak ne bih dodelio više od sedmice...
Ispašću još neki branitelj ,,klasike,, (a mislim da nisam), ali...čemu služi ona pauzica glumca usred predstave, kad na sceni gucnu malo vode i zapale po koju cigaru, a mi (publika) sve to gledamo?
Jeste simpatično, ali je nepotrebno - pravi ,,modernizam,, ogledao bi se u tome, da i nas ponude da nešto gucnemo, ili zapalimo po koju (ja sam, recimo, baš bio žedan, zbog nekih čvaraka i ljute kobasice)...
Predstava ipak gradi neku ,,iluziju,, (svi su u kostimima, kreću se u scenografiji) a onda u završnoj sceni, glavni glumac sa sobom nosi plastičnu flašu iz Maxi diskonta - razumem čoveka, itekako, žedan je, (a i ja sam bio žedan) ali, njegova plastična flašica na sceni - ne uklapa se to stilski...
Što nije imao neku čašu vode pored sebe (ionako se čaša vode baš pominje nekoliko puta u predstavi)...
Ali, ja sam možda previše staromodan, ili previše esteta...
Gledam i ove priložene fotografije, ovde na sajtu, verovatno su sa neke probe - meni i tu sve deluje nekako uverljivije, nego finalno rešenje, tj. ovo koje videh večeras (u kostimima i scenografiji)...
Eto, ja jako cenim trud svakoga ko pokuša da pravi predstavu, a uvek nađem kao neku zamerku...nije iz zle namere, ali ako od nekih pozorišta ne očekujem ništa, od JDP-a, očekujem jako, jako mnogo!
No, ako je tema poznata, daj da vidimo na koji način je obrađena...
Ova adaptacija u fokus predstave zaista izvlači ono što je i najinteresantnije u romanu - ,,duel,, Raskoljnikova i sudskog istražitelja, te i malo odnosa Sonje i Raskoljnikova...neki likovi su ,,izbrisani,, neki su ,,zbrisali,, da ne čekaju poklon, itd...
Meni je ipak zafalilo još nekih rečenica, ili scena, koje bi još pojasnile (tj.dopunile) ono što gledamo...
Naravno, teško je odglumiti neke unutrašnje ,,lomove,, Raskoljnikova, koji su u romanu jasno opisani rečenicama, a ovde bi to moglo samo ili nekim ,,fizičkim,, teatrom, ili da glavni junak ,,izdeklamuje,, poneku rečenicu o tome - ali ,,deklamovanje,, ili prava igra u teatru, nikako nisu isto...
I, ovo: ako nešto prenosimo iz jednog medija (knjiga) u drugi (pozorište), treba i da se prilagodimo mogućnostima tog drugog medija - dakle, pozorište nije knjiga, i izgovarati zaista mudre i sjajno napisane rečenice Dostojevskog, uglavnom samo sedeći na klupi, možda i nije najsjajniji ,,prelaz,, iz knjige u predstavu - kamo malo više mizanscena, pokreta, itd, itd...
Dakle, ako Dostojevski, kao pisac ovih rečenica zaslužuje čistu desetku, gospodin Bandović, kao sjajni tumač uloge sudskog izvršitelja neku visoku ocenu, za režiju, ipak ne bih dodelio više od sedmice...
Ispašću još neki branitelj ,,klasike,, (a mislim da nisam), ali...čemu služi ona pauzica glumca usred predstave, kad na sceni gucnu malo vode i zapale po koju cigaru, a mi (publika) sve to gledamo?
Jeste simpatično, ali je nepotrebno - pravi ,,modernizam,, ogledao bi se u tome, da i nas ponude da nešto gucnemo, ili zapalimo po koju (ja sam, recimo, baš bio žedan, zbog nekih čvaraka i ljute kobasice)...
Predstava ipak gradi neku ,,iluziju,, (svi su u kostimima, kreću se u scenografiji) a onda u završnoj sceni, glavni glumac sa sobom nosi plastičnu flašu iz Maxi diskonta - razumem čoveka, itekako, žedan je, (a i ja sam bio žedan) ali, njegova plastična flašica na sceni - ne uklapa se to stilski...
Što nije imao neku čašu vode pored sebe (ionako se čaša vode baš pominje nekoliko puta u predstavi)...
Ali, ja sam možda previše staromodan, ili previše esteta...
Gledam i ove priložene fotografije, ovde na sajtu, verovatno su sa neke probe - meni i tu sve deluje nekako uverljivije, nego finalno rešenje, tj. ovo koje videh večeras (u kostimima i scenografiji)...
Eto, ja jako cenim trud svakoga ko pokuša da pravi predstavu, a uvek nađem kao neku zamerku...nije iz zle namere, ali ako od nekih pozorišta ne očekujem ništa, od JDP-a, očekujem jako, jako mnogo!
stevan | 04.12.2013 | 00:20h | 178.148.18*.* | #16700
Predstavom dominira Porfirije Petrovic, u izuzetno uverljivom, naprosto maestralnom izvodjenju Bandovica! Raskoljnikov je, pored njega, vrlo bled.
tamara ristic | 18.11.2013 | 22:33h | 37.19.10*.* | #16622
Gledati zbog Bandovica !!! Drugi nisu losi,ali ih je on pojeo ! Takva snaga i ubedljivost.Uzivala.GLUMAC !!!
Ana | 28.10.2013 | 21:35h | 178.148.15*.* | #16489
U ovoj predstavi tekst je najbolji i Bandovic u ulozi islednika,Scenografija je monotona,mogla je malo dinamicnija biti,uloga Sonje bleda.
vekki su | 28.09.2013 | 23:46h | 93.87.19*.* | #16357
Nije problem trajanje, već to što predstave uopšte nema. Ovo što sam večeras gledala jeste prosta (i to veoma loša) reprodukcija delova knjige. Režije nema, scenografije nema, glume nema. Jedina svetla tačka jeste Bandović, ali ni to ne može da popravi utisak. Redovan sam posetilac pozorišnih predstava i skoro nisam gledala nešto ovako loše. Dostojevski je za mladu rediteljku, očigledno preveliki zalogaj.
romana | 20.09.2013 | 14:49h | 213.198.23*.* | #16342
Kako reče budista. Baaš tako. Traje dva sata. Akcenat je na motivima ubistva. Odnos islednika i Raskoljnikova je u fokusu predstave, odlično osmišljen i izveden. Odnos Raskoljnikova i Sonje slabo odrađen, mladi glumci kao da nisu umeli to da iznesu.
Budista | 30.06.2013 | 23:37h | 95.180.8*.* | #16316
dobra, samo naspavani i koncentrisani idite da gledate. Nije lagana, nije klasicno dinamicna, nije brza, ali je britka, duboka i emotivna.
UNESITE VAŠ KOMENTAR - ZLOČIN I KAZNA
Klub ljubitelja pozorišta: Početna | Pozorišta | Predstave | Umetnici | Repertoari | Naš izbor | Superpovoljno | Učlanjenje | Kontakt
Copyright © 2001-2015 by Klub ljubitelja pozorišta & MINET d.o.o. All rights reserved.