O PREDSTAVI
Komentari posetilaca
KOMENTARI - MILANKOVIĆ
Alisa | 13.12.2015 | 14:03h | 24.135.10*.* | #19212
Ne mogu da se nacudim ovim lepim komentarima koji su me podstakli da kupim karte za predstavu. Predstava je sramotno dosadna, bez emocija,bez konciznog koncepta, price, imate utisak da Dugalic recituje napamet, a od mogucnosti koje su scenaristi imali za velikana kao sto je bio Milankovic imate jednu kuglu od stiropora koja se 15 sekundi njise.
Samo jedan komentar: pozeleneli smo od dosade!
Pa vi idite...
Samo jedan komentar: pozeleneli smo od dosade!
Pa vi idite...
Quas | 06.07.2014 | 01:51h | 109.92.19*.* | #17695
Muzicka drama "Milankovic" koja je od Novembra prosle godine na repertoaru "Madlenianuma" cini jednu narocito interesantnu i jedinstvenu predstavu na domacoj pozorisnoj sceni, zbog niza pojedinosti koje je okruzuju. Prvenstveno zamisljena kao autobigrafsko delo koje na jedan moderan i originalan nacin pokusava da opise i publici prisno priblizi zivot, delo i nasledje jednog od nasih najvecih naucnika skorije istorije i osobe vanvremenske inteligencije i vedrog duha, predstava uz pomoc nekoliko dovitljivih elemenata upotpunjuje dozivljaj auditorijuma gotovo svih uzrasta, jer u isto vreme, pored svog dramsko-kulturnog konteksta za cilj realizuje i, mada nekima mozda skroman, naucno-obrazovni karakter. Takodje, publika je postavljena na samoj sceni, te je gledaliste svedeno na gotovo personalni prostor, a skoro ceo tim predstave je prisutan (glumci, reditelj, kostimograf/scenograf, inspicijent), a muzicka podrska u izvodjenju Vere Milankovic, inace potomka samog naucnika, daje jednu izuzetno prijatnu i veselu notu i pratnju ovom "salonskom" casu istorije.
Kao sto sam prethodno spomenuo, tematika ove drame osvrce se na set odredjenih zivotnih iskustava, dogadjaja i preokreta u zivotu Milutina Milankovica, bilo da su u pitanju njegovi nestasluci iz detinjstva i vedri trenutci koje je provodio sa sestrom igrajuci se kartama, rombovima i brojevima, preko vecernjih razgovora sa porodicom, ocevih konja i kuce koja zeva nad sivilom Dunava, sve do studentskih dana u Becu i prvih iskusenja i razocarenja. Karte ovde imaju dvostruku simboliku - one su neka vrsta \"mementa\" iz Milankovicevog zivota, a njima i sami glumci otvaraju pojedinacne scene koje glumci igraju u neposrednoj interakciji sa publikom - ovde je bitno napomenuti da je u vremenskom okviru predstave moguce odigrati samo odredjeni broj scena, tj. izvuci ogranicen broj karata (bez ponavljanja, naravno, hehe) sto ce reci da ce neke scene/karte ostati mozda zauvek zatvorene, sto se neretko desava u toliko navrata i u samom zivotu. Da ne bih isuvise detaljno zalazio u pojedinacne scene i radnju istih, radije cu spomenuti da je koreografija i dinamika price upecatljivo izvedena, te se moguci gubitak koncentracije/kontinuiteta kojih se povremeno javlja usled preskakanja sa jedne scene na drugu nadoknadjuje i upotpunjuje ritmom i razigranim tempom izvrsnog glumackog ansambla i podrske zvucno-vizuelnih efekata. Svaka od scena je u neku ruku dirlijiva, gotovo intimna na trenutke a istovremeno sa sobom ponekad nosi i dozu kajanja, patnji ili nemilosrdne sudbine koja Milankovica kroz zivot kao neka nevidljiva sena neumorno prati - sto se jasno odrazava u ulogama muze/supruge i demona koji ga na samom pocetku i kraju prate, ili ispracaju kroz njegovu poslednju jednacinu, ono sto ja nazivam "kanon cistilista", beskrajni kosmos okruzen nebeskim telima, grobnicu zasluznu takvog genijalnog uma. Ova dva ucitelja, prosvetitelja ili sudije odrazavaju Milankoviceve zivotne putanje, dvoumljenja i razmatranja, on od njih nesto novo saznaje, ali ponekad postavlja pitanja ili daje sopstvene sugestije.
Licno mi najveci utisak ostavlja poslednja scena, tj. od momenta kada Milankovic primecuje sumnju ili strah kod njegove muze, i pruza utehu njemu tako karakteristicno-pragmaticnim, a opet titansko humanim gestom prosipanja kapljica vode na dlan, koja se poput nje same gotovo instinktivno skuplja ka najtopljioj tacci, ne rasipajuci svoju krhku formu. Prelom razuma i logike, ta anomalijska katarza se dozivljava u momentu kada Milankovic rotira gigantski globus koji je spusten sa plafona, i pojasnjava promenu Zemljine rotacione ose u dalekoj buducnosti, cime se njena precizno ustanovljena orbita izmesta, te sada revolucija planete nece biti okrenuta Severnjaci, vec zvezdi Vega u sazvedju Lira. Ovaj kolosalni preokret se paralelno dozivljava u kontra-metamorfozi njegove muze, koja i van svih bozanskih, besmrtnih pravila i barijera radije bira da podje u nepoznato sa njim..."Svega se secam....a pogotovo tebe" - tim recima Milankovic zaklapa scenu, vodeci svoju inspiraciju, suprugu i muzu u suncani zagrljaj novom sazvedju.
Svakako da predstavi mogu nedostajati pojedini istorijski elementi, ili cak izrazajniji naucni aspekt. Medjutim, ova drama je u sustini zamisljena kao jedno dinamicno, prijatno i odista pitko iskustvo za siru publiku, koje prvenstveno, pored obrazovnog konteksta zeli da ostavi jedno dragoceno iskustvo vredno pamcenja. Scenografija je izvanredna i mastovita po gotovo svim kriterijumima, kostimografija solidna i precizno odabrana, muzicki repertoar ucinkovit. Najvece pohvale idu za glumacki ansambl koji majstorskom vestinom i tempom suvereno vlada scenom koju deli sa citavim auditorijumom, Dugalic gotovo instinktivno barata ulogama velikana, Dubravka i Andrija sjedinjuju vrhunski talenat, ambiciju i mladalacki ritam, znacajno pridodajuci na vec temeljan ambijent. Uz duzno postovanje, iskreno govoreci, nadjite mi boljih sat i po vremena od kartasko-astronomske salonske partije sa ovim magovima domace pozorisne scene ;)
Kao sto sam prethodno spomenuo, tematika ove drame osvrce se na set odredjenih zivotnih iskustava, dogadjaja i preokreta u zivotu Milutina Milankovica, bilo da su u pitanju njegovi nestasluci iz detinjstva i vedri trenutci koje je provodio sa sestrom igrajuci se kartama, rombovima i brojevima, preko vecernjih razgovora sa porodicom, ocevih konja i kuce koja zeva nad sivilom Dunava, sve do studentskih dana u Becu i prvih iskusenja i razocarenja. Karte ovde imaju dvostruku simboliku - one su neka vrsta \"mementa\" iz Milankovicevog zivota, a njima i sami glumci otvaraju pojedinacne scene koje glumci igraju u neposrednoj interakciji sa publikom - ovde je bitno napomenuti da je u vremenskom okviru predstave moguce odigrati samo odredjeni broj scena, tj. izvuci ogranicen broj karata (bez ponavljanja, naravno, hehe) sto ce reci da ce neke scene/karte ostati mozda zauvek zatvorene, sto se neretko desava u toliko navrata i u samom zivotu. Da ne bih isuvise detaljno zalazio u pojedinacne scene i radnju istih, radije cu spomenuti da je koreografija i dinamika price upecatljivo izvedena, te se moguci gubitak koncentracije/kontinuiteta kojih se povremeno javlja usled preskakanja sa jedne scene na drugu nadoknadjuje i upotpunjuje ritmom i razigranim tempom izvrsnog glumackog ansambla i podrske zvucno-vizuelnih efekata. Svaka od scena je u neku ruku dirlijiva, gotovo intimna na trenutke a istovremeno sa sobom ponekad nosi i dozu kajanja, patnji ili nemilosrdne sudbine koja Milankovica kroz zivot kao neka nevidljiva sena neumorno prati - sto se jasno odrazava u ulogama muze/supruge i demona koji ga na samom pocetku i kraju prate, ili ispracaju kroz njegovu poslednju jednacinu, ono sto ja nazivam "kanon cistilista", beskrajni kosmos okruzen nebeskim telima, grobnicu zasluznu takvog genijalnog uma. Ova dva ucitelja, prosvetitelja ili sudije odrazavaju Milankoviceve zivotne putanje, dvoumljenja i razmatranja, on od njih nesto novo saznaje, ali ponekad postavlja pitanja ili daje sopstvene sugestije.
Licno mi najveci utisak ostavlja poslednja scena, tj. od momenta kada Milankovic primecuje sumnju ili strah kod njegove muze, i pruza utehu njemu tako karakteristicno-pragmaticnim, a opet titansko humanim gestom prosipanja kapljica vode na dlan, koja se poput nje same gotovo instinktivno skuplja ka najtopljioj tacci, ne rasipajuci svoju krhku formu. Prelom razuma i logike, ta anomalijska katarza se dozivljava u momentu kada Milankovic rotira gigantski globus koji je spusten sa plafona, i pojasnjava promenu Zemljine rotacione ose u dalekoj buducnosti, cime se njena precizno ustanovljena orbita izmesta, te sada revolucija planete nece biti okrenuta Severnjaci, vec zvezdi Vega u sazvedju Lira. Ovaj kolosalni preokret se paralelno dozivljava u kontra-metamorfozi njegove muze, koja i van svih bozanskih, besmrtnih pravila i barijera radije bira da podje u nepoznato sa njim..."Svega se secam....a pogotovo tebe" - tim recima Milankovic zaklapa scenu, vodeci svoju inspiraciju, suprugu i muzu u suncani zagrljaj novom sazvedju.
Svakako da predstavi mogu nedostajati pojedini istorijski elementi, ili cak izrazajniji naucni aspekt. Medjutim, ova drama je u sustini zamisljena kao jedno dinamicno, prijatno i odista pitko iskustvo za siru publiku, koje prvenstveno, pored obrazovnog konteksta zeli da ostavi jedno dragoceno iskustvo vredno pamcenja. Scenografija je izvanredna i mastovita po gotovo svim kriterijumima, kostimografija solidna i precizno odabrana, muzicki repertoar ucinkovit. Najvece pohvale idu za glumacki ansambl koji majstorskom vestinom i tempom suvereno vlada scenom koju deli sa citavim auditorijumom, Dugalic gotovo instinktivno barata ulogama velikana, Dubravka i Andrija sjedinjuju vrhunski talenat, ambiciju i mladalacki ritam, znacajno pridodajuci na vec temeljan ambijent. Uz duzno postovanje, iskreno govoreci, nadjite mi boljih sat i po vremena od kartasko-astronomske salonske partije sa ovim magovima domace pozorisne scene ;)
mirjana | 15.05.2014 | 17:09h | 178.148.*.* | #17546
veceras gledam "Milankovic" , radujem se a pitam se ,kada ce opet" Jadnici"' iskreno se nadamu junu.?
Jelena | 01.02.2014 | 16:03h | 93.86.19*.* | #16949
Predtava je sa izvrsnim glumcima, ne bih mogla ni da zamislim bolji izbor od Dugalica za tu ulogu. Medjutim biografija naseg cenjenog naucnika je toliko zanimljiva da o tome treba snimiti serijal, tesko je u jednoj predstavi izabrati najvaznije detalje iz zivota tako velikog coveka.
A sam izbor prica iz zivota nije ispunio moja ocekivanja ( a izvrsno poznajem biografiju Milutina Milankovica). Nije prikazano druzenje sa Mikom Alasom, saradnja sa Kepenom i njegovim zetom Vegenerom, dogadjaji oko kalendara, njegovi inzenjerski radovi posebno u Beogradu, stvaranje i popularnost njegove knjige Kroz vasionu i vekove, supruga je potpuno pogresno predstavljena, sta vise dat joj je preveliki znacaj, sin skoro nepomenut.
Predstavu TREBA POGLEDATI zbog sjajne glume, kao i zbog toga sto o Milankovicevom zivotu, ukoliko ne citate njegova dela necete imati gde drugde da saznate.
Kritike za reditelja koji bi morao da ima vece predznanje.
A sam izbor prica iz zivota nije ispunio moja ocekivanja ( a izvrsno poznajem biografiju Milutina Milankovica). Nije prikazano druzenje sa Mikom Alasom, saradnja sa Kepenom i njegovim zetom Vegenerom, dogadjaji oko kalendara, njegovi inzenjerski radovi posebno u Beogradu, stvaranje i popularnost njegove knjige Kroz vasionu i vekove, supruga je potpuno pogresno predstavljena, sta vise dat joj je preveliki znacaj, sin skoro nepomenut.
Predstavu TREBA POGLEDATI zbog sjajne glume, kao i zbog toga sto o Milankovicevom zivotu, ukoliko ne citate njegova dela necete imati gde drugde da saznate.
Kritike za reditelja koji bi morao da ima vece predznanje.
CRNI TIGAR | 23.12.2013 | 23:26h | 212.62.4*.* | #16790
Milutin Milanković je jedan od najumnijih ljudi koji su ikada rođeni u našem narodu - i, sigurno nije lako prihvatiti se zadatka da se o njemu napravi neka pozorišna ,,priča,, - ipak, autori i učesnici predstave, su odabrali neka svoja rešenja i sredstva, da nam priču ispričaju iz nekog ,,svog ugla,, - poštujući zakonitosti pozorišta kao medija - i, mislim da je to bio dobar izbor!
Ovo nije enciklopedijska odrednica niti naučno predavanje o Milankoviću, već - pozorišna predstava - ali, osmišljena, napravljena i odglumljena tako da ima i ne baš uobičajenih rešenja za naše pozorište (koje je često sklono nečem starinskom i uobičajenom)...
Dakle, meni je osvežavajuće i prijatno delovalo to što su glumci (i publika) tamo gde jesu, o.k. je što (neki) glumci igraju više likova, o.k. je na koje načine oni to rade...itd...
Preporukica i za urednike ovog sajta - naravno da se na internetu (npr. na sajtu Madlenianuma) može naći nešto o ovoj predstavi, ali, mislim da je moglo i na ovom sajtu da se napiše bar neki podatak o predstavi, ko glumi, itd...
Svakako da je veoma dobar izbor da glavnu ulogu igra odlični, sugestivni i iskusni glumac, kao što je to Nebojša Dugalić.
Ovo nije enciklopedijska odrednica niti naučno predavanje o Milankoviću, već - pozorišna predstava - ali, osmišljena, napravljena i odglumljena tako da ima i ne baš uobičajenih rešenja za naše pozorište (koje je često sklono nečem starinskom i uobičajenom)...
Dakle, meni je osvežavajuće i prijatno delovalo to što su glumci (i publika) tamo gde jesu, o.k. je što (neki) glumci igraju više likova, o.k. je na koje načine oni to rade...itd...
Preporukica i za urednike ovog sajta - naravno da se na internetu (npr. na sajtu Madlenianuma) može naći nešto o ovoj predstavi, ali, mislim da je moglo i na ovom sajtu da se napiše bar neki podatak o predstavi, ko glumi, itd...
Svakako da je veoma dobar izbor da glavnu ulogu igra odlični, sugestivni i iskusni glumac, kao što je to Nebojša Dugalić.
Aleksandra | 19.12.2013 | 15:26h | 24.135.8*.* | #16771
Da li je neko gledao ovu predstavu? Prenesite utiske!
UNESITE VAŠ KOMENTAR - MILANKOVIĆ
Klub ljubitelja pozorišta: Početna | Pozorišta | Predstave | Umetnici | Repertoari | Naš izbor | Superpovoljno | Učlanjenje | Kontakt
Copyright © 2001-2015 by Klub ljubitelja pozorišta & MINET d.o.o. All rights reserved.