O PREDSTAVI
Komentari posetilaca
KOMENTARI - MAJKA HRABROST I NJENA DECA
Bundzija Sumadijski | 30.01.2017 | 23:42h | 178.222.6*.* | #20384
Predstava je bleda, razvucena i dosadna. Glumacka ekipa je odlicna, ali sta to vredi kada je rediteljski pecat toliko negativan? Scenografija je, takodje, totalno pogresna. Kostimi ne da nisu iz vremena kada se sve desava (a natpisi izmedju scena nas non-stop upucuju bas na krvavi tridesetogodisnji rat koji je buktao Evropom u XVII veku) nego nisu cak iz istih epoha. Cas imam dozivljaj da gledam nesto iz doba Tita, cas naciste, cas americke gangstere od pre 80 godina?!?
Glumci se vidno trude, ali glume nekako svako za sebe. Predstava je "ravna kao daska", ne poznaje uspone i padove, uzbudjenja. Mozda se jedino onaj song Dusanke Stojanovic-Glid o kapitulaciji izdvaja velikim patosom.
Sve ostalo je mlako i razvodnjeno. Mukotrpno.
Oko mene su veceras ljudi brbljali, dvoje mladih su se ljubili. Jeste sve to neka vrsta nekulture i elementarnog nepostovanja umetnickog stvaralastva, medjutim i sam tok predstave uslovio je dosadu i ovakve reakcije.
Glumci se vidno trude, ali glume nekako svako za sebe. Predstava je "ravna kao daska", ne poznaje uspone i padove, uzbudjenja. Mozda se jedino onaj song Dusanke Stojanovic-Glid o kapitulaciji izdvaja velikim patosom.
Sve ostalo je mlako i razvodnjeno. Mukotrpno.
Oko mene su veceras ljudi brbljali, dvoje mladih su se ljubili. Jeste sve to neka vrsta nekulture i elementarnog nepostovanja umetnickog stvaralastva, medjutim i sam tok predstave uslovio je dosadu i ovakve reakcije.
Ljiljana Kovačić | 29.05.2015 | 23:06h | 178.222.11*.* | #18752
Prva predstava koju sam napustila posle dva sata, jer je odlazak bio jedini način da se prekine nepodnošljiva disharmonija svega - najviše muzike - i osećaj negacije svakoga smisla postojanja, pa i umetnosti.
Glumački poziv, nakon ove predstave, vidim sa još debljom korom, obzirom da su se iz petnih žila trudili da daju kakav-takav smisao tekstu koji izgovaraju. Nada Šargin pogotovo.
Odakle potreba reditelju da siluje publiku, kako bi uvidela sav užas rata kao pojma? Možda bi trebalo da prihvati činjenicu da postoje ljudi kojima ne mora onaniše po čulima kako bi shvatili poruku njegove kreacije.
Žalosno svedočanstvo pada, u svakom pogledu.
Glumački poziv, nakon ove predstave, vidim sa još debljom korom, obzirom da su se iz petnih žila trudili da daju kakav-takav smisao tekstu koji izgovaraju. Nada Šargin pogotovo.
Odakle potreba reditelju da siluje publiku, kako bi uvidela sav užas rata kao pojma? Možda bi trebalo da prihvati činjenicu da postoje ljudi kojima ne mora onaniše po čulima kako bi shvatili poruku njegove kreacije.
Žalosno svedočanstvo pada, u svakom pogledu.
snežana | 27.03.2015 | 11:37h | 194.106.18*.* | #18471
Predstava je mlaka. Scenografija je udaljila izvedbu od teme. Ovakav iskorak u scenografiji kvari Brehta. Dušanka i ostala ekipa, odlični, vidi se da su promašene ostale delatnosti u predstavi, scena, režija, songovi...Sve pohvale glumcima, vidi se da je uložen veliki rad i emocija. Može Breht i bolje da se prikaže. Slažem se sa većim delom teksta "Marko BGD"
maja | 27.03.2015 | 00:36h | 95.180.4*.* | #18467
cak sam i ne mogu napisala zajedno od brzine da ih sto pre ishvalim...
maja | 27.03.2015 | 00:34h | 95.180.4*.* | #18466
Predstava ostavlja i bez daha i bez reci. ja nemogu sad nista pametno da kazem. zbog ovakvih komada i trenutaka covek bude srecan i shvati koliko je zivot bogatstvo kad u njemu vidis ovako nesto. muzika fantasticna, ali fantsticna. idite, uzivacete u muzici ako vam se tekst i radnja ne dopadnu. rezija besprekorna. milutin milosevic nije nikad srecno resenje, pa nije ni sada i po prvi put u zivotu kazem da nadi sargin ova uloga nije ni malo legla, ista je kao i u zenidbi i u ribarskim svadjama, pocela je cak sama sebe da kopira. dusanka kao dusanka, klasicna dusanka. ali sve u svemu, ta dva cina prolete cak i u desetom redu i zaplakacete se bar petnaest puta. divno... (obratiti paznju na pijanistkinju sa plavim sesiricem, preslatko se uzivljava dok svira, kao da je neki virtuoz u beckoj operi)
OPET JA:))) | 01.02.2015 | 19:40h | 178.222.3*.* | #18203
Procitala sam komentaremuglavnom se slazem i ne zelim da omalovazim ovoliki posao ,pogotovo sto su umetnicke predstave retke i nemaju publiku ali su mi songovi toliko neodgovarajuci za ovako ozbiljnu temu,a nisu ni duhoviti pa da kazes,eto,meni steta jer mislim da bar Narodno pozoriste ima mogucnosti da napravi strava orkestar i kvalitetnu muziku...
Moglo je da traje krace jer je na pauzi otislo pola publike,meni je to bilo blam.Inace delo je autenticno,kao da ga citas a Brehta obozavam!
Moglo je da traje krace jer je na pauzi otislo pola publike,meni je to bilo blam.Inace delo je autenticno,kao da ga citas a Brehta obozavam!
Aleks | 16.01.2015 | 00:40h | 94.189.17*.* | #18097
slazem se da je bilo malo kica u scenografiji ali sem toga predstava je fenomenalna! Odlicna gluma, savrsen tekst...meni nije bio problem da drzim koncentraciju i ako je duga predstava.
Dusankina gluma je mene ostavila bez teksta i rasplakala.Suma sumarum ovo je predstava koju od srca preporucujem.
Dusankina gluma je mene ostavila bez teksta i rasplakala.Suma sumarum ovo je predstava koju od srca preporucujem.
CRNI TIGAR | 04.12.2014 | 00:10h | 212.62.6*.* | #17956
Eh, kad neko postavi ovako čuveno delo, onda su i moja očekivanja velika, ili možda prevelika...
Mnogo očekujem, a dobijem dugu, dugačku i predugačku predstavu, a kada to kaže neko ko je pogledao veliki deo predstava na repertoraima BGD pozorišta, i ko znači ima strpljenja da gleda čak i duge komade, kako li je tek onima koji ređe treniraju pozorišnu koncentraciju...
Niko ne sumnja u Dudu, Nadu, Kundačinu, Beštića i tako redom, ali ipak, bez obzira na finu glumu i kvalitetne glumce (od prvog do poslednjeg) ovde ima delova predstave koji nikako ,,ne prebacuju rampu,,...
Oni ,,songovi,, ma koliko se glumci upinjali, trudili, pevali, mrdali, sve samo da ih nekako ,,iznesu,, na pravi način, meni ipak ostavljaju mlak utisak...
Ogromna scena Narodnog Pozorišta čak nekako i ,,jede,, tu svoju ,,decu,, (glumce) čineći ih sićušnim a scenu ostavljajući (bez dodatne scenografije) - praznjikavom...
Znam ja to se kao pokazuje pustoš ili praznina rata, ali...praznina na sceni je praznina, a ako baš tako nešto i hoćeš, onda češće izbaci glumce na prosenijum, da budu upečatljiviji i bliži...
Jeleni Trkulji čestitam na sugestivno odigranoj ulozi neme devojke...
Igrati predstavu koja traje tako dugo (uglavnom) bez ijedne reči, a da to bude uverljivo i da drži pažnju, težak je glumački zadatak - bravo Jelena!
Čak je i njen ,,nemi,, song bio mnogo uverljiviji i moćniji nego oni sa pevanjem drugih glumaca...
Inače, nama ratovi i nisu tako neka daleka tema, pa je možda ovaj komad iako ima savremene kostime još nečim mogao da se približi našim skorašnjim ratnim iskustvima, ne kažem bukvalno, ali...možda učiniti rat i sve oko njega opasnijim i surovijim nego što to on izgleda na sceni NP, učiniti da neke scene više ,,povuku,, na tragediju (jer tako nešto i zaslužuju), nego ih samo izvesti, itd...
Eto, tol'ko od mene za večeras...
Mnogo očekujem, a dobijem dugu, dugačku i predugačku predstavu, a kada to kaže neko ko je pogledao veliki deo predstava na repertoraima BGD pozorišta, i ko znači ima strpljenja da gleda čak i duge komade, kako li je tek onima koji ređe treniraju pozorišnu koncentraciju...
Niko ne sumnja u Dudu, Nadu, Kundačinu, Beštića i tako redom, ali ipak, bez obzira na finu glumu i kvalitetne glumce (od prvog do poslednjeg) ovde ima delova predstave koji nikako ,,ne prebacuju rampu,,...
Oni ,,songovi,, ma koliko se glumci upinjali, trudili, pevali, mrdali, sve samo da ih nekako ,,iznesu,, na pravi način, meni ipak ostavljaju mlak utisak...
Ogromna scena Narodnog Pozorišta čak nekako i ,,jede,, tu svoju ,,decu,, (glumce) čineći ih sićušnim a scenu ostavljajući (bez dodatne scenografije) - praznjikavom...
Znam ja to se kao pokazuje pustoš ili praznina rata, ali...praznina na sceni je praznina, a ako baš tako nešto i hoćeš, onda češće izbaci glumce na prosenijum, da budu upečatljiviji i bliži...
Jeleni Trkulji čestitam na sugestivno odigranoj ulozi neme devojke...
Igrati predstavu koja traje tako dugo (uglavnom) bez ijedne reči, a da to bude uverljivo i da drži pažnju, težak je glumački zadatak - bravo Jelena!
Čak je i njen ,,nemi,, song bio mnogo uverljiviji i moćniji nego oni sa pevanjem drugih glumaca...
Inače, nama ratovi i nisu tako neka daleka tema, pa je možda ovaj komad iako ima savremene kostime još nečim mogao da se približi našim skorašnjim ratnim iskustvima, ne kažem bukvalno, ali...možda učiniti rat i sve oko njega opasnijim i surovijim nego što to on izgleda na sceni NP, učiniti da neke scene više ,,povuku,, na tragediju (jer tako nešto i zaslužuju), nego ih samo izvesti, itd...
Eto, tol'ko od mene za večeras...
Marko BGD | 28.06.2014 | 00:42h | 109.111.23*.* | #17690
Brehtov komad \"Majka Hrabrost i njena deca\" predstavlja još jedan u nizu, kojima beogradska pozorišta obeležavaju sto godina od početka Velikog rata (pored ovog, u čast stogodišnjice postavljeni su i komadi: Srpska trilogija (NP), Mali mi je ovaj grob (Bitef), Zmajeubice (JDP), kao i obnova kultnog komada Sveti Georgie ubiva aždahu (Atelje 212)). Mada događaji u ovom romanu ne prate Veliki, već Tridesetogodišnji rat, antiratna poruka istaknuta kroz lik Ane Firling je vanvremnska i zabrinjavajuće opominjuća i danas.
Rediteljka je vodila računa o detaljima, detaljno se posvetila svakoj rečenici u dramatizovanom tekstu, ali se svojim pristupom blago udaljila od same poetike Brehta. Prikaz je manje - više pojednostavljen, a s obzirom da predstava traje 3h i 40min, to i nije tako loše... Šalu na stranu, predstava se može nazvati prilično dobrom, a rediteljska koncepcija zadovoljavajućom. Songovi su osveženje u tekstu i predstavu lišavaju neke vrste monotonije, koja bi je pratila kada ne bi postojali.
Može se reći da predstava drži pažnju sve vreme. Glumci su dosta dobri, sa odličnom dikcijom i primerenim dramskim nastupom. \"Gluma bez reči\" i tragika Katrin u izvođenju Jelene Trkulje je fascinantna i svakako se izdvaja kao jedno od obeležja predstave. Suprostavljena liku Ane Firling, Katrin u tumačenju Trkulje jasno prikazuje diferencijalni jaz između lika majke i ćerke. Sve što Ana nije, Katrin jeste i zbog toga strada pred sam kraj...
Darko Tomović kao da je stvoren za \"vojne\" uloge. Efektno od samog početka, autoritativni nivo održava u svakoj pojavi koja mu je poverena. Milutin Milošević je dosta dobar u svojoj ulozi, a Nada Šargin, u svom prepoznatljivom tragičarskom stilu, katarzično nosi nesreću svog lika u periodu kolektivne nesreće za stanovnike srednje i severne Evrope tog vremena...
Ana Firling Dušanke Stojanović Glid je prava Brehtovska, dočarana u punom svetlu onoga što jeste - princip, a ne žena. Ona je lik rata. Prikaz ratnih dešavanja reflektuje se u jednoj takvoj ličnosti, koja predstavlja njegov deo i čiji se život menja u skladu sa promenam na frontu. Dušankina Hrabrost je sposobna da u iskusnom gledaocu probudi katarzu, jer ga neprekidno, više od tri sata uvlači u svoj život i tera da rat proživljava zajedno sa njom na njen način. Da je uspela u svojoj nameri, govori gromoglasni aplauz kojim je bila ispraćena na samom kraju predstave.
Kraj je efektan, upotpunjuje utisak i gledalac izlazi sa predstave prilično zadovoljan onim što je gledao. Što se scenografije tiče (i kostimografije), previše je šarenila i kiča u jednom Brehtovom komadu. To pomalo stvara utisak neukusa... Možda je to i bila namera rediteljke, ali ne znam šta se time postiglo ako je tako. Živa muzika je odlično scensko rešenje...
Zanimljiv je dramski prikaz ovog dela. Istrgnute scene, sekvence dela i prikazane na sceni kao više posebnih pričica, objedinjenih istim likovima i istim motivom... Na pošetku svake od tih pričica, možemo uočiti uvertiru u vidu teksta koji nas obaveštava o mestu i godini zbivanja i događaju kojim će se pričica baviti....
Iako sam prilično zadovoljan onim što sam gledao, nisam oduševljen. Fali mi nešto u celoj toj priči (mada, kao što na početku rekoh, odstupanja od Brehtovskog itekako ima)... Možda, kada u sledećoj sezoni pogledam još jednom, nađem odgovor šta to fali...
Svakako pogledati, topla preporuka. Sumnjam da će Vas Dušankina Ana Firling ostaviti ravnodušnim...
Rediteljka je vodila računa o detaljima, detaljno se posvetila svakoj rečenici u dramatizovanom tekstu, ali se svojim pristupom blago udaljila od same poetike Brehta. Prikaz je manje - više pojednostavljen, a s obzirom da predstava traje 3h i 40min, to i nije tako loše... Šalu na stranu, predstava se može nazvati prilično dobrom, a rediteljska koncepcija zadovoljavajućom. Songovi su osveženje u tekstu i predstavu lišavaju neke vrste monotonije, koja bi je pratila kada ne bi postojali.
Može se reći da predstava drži pažnju sve vreme. Glumci su dosta dobri, sa odličnom dikcijom i primerenim dramskim nastupom. \"Gluma bez reči\" i tragika Katrin u izvođenju Jelene Trkulje je fascinantna i svakako se izdvaja kao jedno od obeležja predstave. Suprostavljena liku Ane Firling, Katrin u tumačenju Trkulje jasno prikazuje diferencijalni jaz između lika majke i ćerke. Sve što Ana nije, Katrin jeste i zbog toga strada pred sam kraj...
Darko Tomović kao da je stvoren za \"vojne\" uloge. Efektno od samog početka, autoritativni nivo održava u svakoj pojavi koja mu je poverena. Milutin Milošević je dosta dobar u svojoj ulozi, a Nada Šargin, u svom prepoznatljivom tragičarskom stilu, katarzično nosi nesreću svog lika u periodu kolektivne nesreće za stanovnike srednje i severne Evrope tog vremena...
Ana Firling Dušanke Stojanović Glid je prava Brehtovska, dočarana u punom svetlu onoga što jeste - princip, a ne žena. Ona je lik rata. Prikaz ratnih dešavanja reflektuje se u jednoj takvoj ličnosti, koja predstavlja njegov deo i čiji se život menja u skladu sa promenam na frontu. Dušankina Hrabrost je sposobna da u iskusnom gledaocu probudi katarzu, jer ga neprekidno, više od tri sata uvlači u svoj život i tera da rat proživljava zajedno sa njom na njen način. Da je uspela u svojoj nameri, govori gromoglasni aplauz kojim je bila ispraćena na samom kraju predstave.
Kraj je efektan, upotpunjuje utisak i gledalac izlazi sa predstave prilično zadovoljan onim što je gledao. Što se scenografije tiče (i kostimografije), previše je šarenila i kiča u jednom Brehtovom komadu. To pomalo stvara utisak neukusa... Možda je to i bila namera rediteljke, ali ne znam šta se time postiglo ako je tako. Živa muzika je odlično scensko rešenje...
Zanimljiv je dramski prikaz ovog dela. Istrgnute scene, sekvence dela i prikazane na sceni kao više posebnih pričica, objedinjenih istim likovima i istim motivom... Na pošetku svake od tih pričica, možemo uočiti uvertiru u vidu teksta koji nas obaveštava o mestu i godini zbivanja i događaju kojim će se pričica baviti....
Iako sam prilično zadovoljan onim što sam gledao, nisam oduševljen. Fali mi nešto u celoj toj priči (mada, kao što na početku rekoh, odstupanja od Brehtovskog itekako ima)... Možda, kada u sledećoj sezoni pogledam još jednom, nađem odgovor šta to fali...
Svakako pogledati, topla preporuka. Sumnjam da će Vas Dušankina Ana Firling ostaviti ravnodušnim...
UNESITE VAŠ KOMENTAR - MAJKA HRABROST I NJENA DECA
Klub ljubitelja pozorišta: Početna | Pozorišta | Predstave | Umetnici | Repertoari | Naš izbor | Superpovoljno | Učlanjenje | Kontakt
Copyright © 2001-2015 by Klub ljubitelja pozorišta & MINET d.o.o. All rights reserved.