O PREDSTAVI
Komentari posetilaca
KOMENTARI - KOD VEČITE SLAVINE
aleks | 25.04.2015 | 23:36h | 94.189.18*.* | #18607
Kao za Dnevnik o Carnojevicu tzko i za ovo delo mislim da ima razloga sto ga ne treba pretociti u predstavu. Meni nije bilo tesko da pratim radnju i ako nisam citala knjigu tako da mozda zavisi od toga i dali umorni dodjete u pozoriste pa prosto nema koncentracije. U glumi prednjace Dugalic I Hana al to nije nista novo. Nekako nisu uspeli da priblize radnju gledaocu i to mi je najveca zamerka.
Jovanka | 11.03.2015 | 00:31h | 24.135.23*.* | #18392
Za glumce nemam sta reci, fenomenalni kao i uvek. Zao mi je izuzetno sto se tako talentovani glumci postavljaju u ovakvim predstavama gde je za moj ukus loš tekst. Sve je jasno nakon 2h, tema je incest. Za mene, oskudan tekst, neinteresantna tema.
Dajte ljudi obradite neku dobru temu, pola posla vam je obavljeno sa ovakvim glumcima.
Dajte ljudi obradite neku dobru temu, pola posla vam je obavljeno sa ovakvim glumcima.
maja | 20.01.2015 | 00:11h | 95.180.1*.* | #18123
sve, sve pohvale za predstavu!!! bravo za vanju ejdus, svaka cast, odigrano do kraja, nema ni makac vise. i hana je to lepo uradila mada sam prepoznala nadu sargin iz zenidbe i iz ribarskih svadja, ko je gledao videce masu prekopiranih postupaka i nacina... rezija savrsena, scenografija takodje, kostimi su mogli biti zanimljiviji i fali mi neka dobra muzicka podloga. ramona je mogao ipak da igra neko drugi ali vanja i nenad zaista lice. simbol jabuke i plavih cipela vrlo upecatljiv, lepo resenje. preporucujem, ocena 10+ ali obavezno dodjite sa predznanjem, tesko se prati. i ja sam to ovde procitala kao savet, poslusala i veceras uzivala!
CRNI TIGAR | 03.12.2014 | 00:19h | 212.62.6*.* | #17953
Ne, nisam čitao originalno delo, ali, vrlo često, za pozorište je važnije kako se i na koji način nešto izvodi, radi, priča, nego šta to piše u tekstu...
Jedna jedina reč, može se izgovoriti na ko zna koliko hiljada načina...
Ali, uvek ostaje da se i kroz sve te načine izvođenja, ipak provlači i bar po koja nit napisanog...
Pozorište nas vodi nekada u svet koji ne poznajemo, nekada u svet koji vrlo dobro poznajemo, večeras, na početku, pitao sam se u kakav nas to čudni svet (u)vodi ova predstava, hoće li to biti neki larpurlartizam - umetnost radi umetnosti - ili će ipak biti i neke radnje...ali...kasnije je sve postajalo jasnije...iako ima delova koji nam mogu biti nejasni, sve u svemu, predstava ipak ima ,,glavu i rep,, ima radnje, ima nekakav dramski zaplet, jasne likove, i nadasve veoma jake ,,igrače,, u glumačkoj ekipi...
Očigledno je da je tu bio i neko ko je kvalitetan reditelj, scenograf, kostimograf...ipak, pirsing na pupku one visoke plave, i prstenje na nožnim prstićima one male glavne su ipak deo privatne, a ne pozorišne kolekcije, zar ne? :)
Zaista, ima puno delova predstave sa vrlo sugestivnom glumom, sa dobrim vladanjem rekvizitom, pored čisto pozorišnih detalja, tu je i izvesna likovnost predstave, neka elegična atmosfera koju daje scenografija, te stepenice, sijalice u boji, ćopave kafanske stolice...jabuke koje se kotrljaju i padaju...a ko sedi dovoljno blizu osetiće i miris onog buketa jesenjeg (ja ga ponekad zovem i grobljanskog) cveća, koje je Vanja Ejdus rascopala na sceni, pa i tipičan miris pudera koji vam berberin sipa onom četkom za vrat, posle šišanja...(ovde ga Stojmenović sipa Dugaliću na glavu...)
Sve tu ima neku dobro odmerenu ,,meru,, i dimenziju, gluma, scenografija, muškarci, žene, utisci, mirisi, kostim...drago mi je da na predstavi nema dresa koji je dres Crvene Zvezde (vidimo takvog na fotosima - ali, to je samo sa probe, očigledno), ne bi mi to pristajalo uz ovakvu vrstu komada...
Sve u svemu, ne želim da prepričavam komad i da nekome upropastim ,,faktor iznenađenja,, - nije to vrhunski napisan zaplet, nije to najbolja predstava koju sam gledao u skorije vreme, ali, vrlo mi je drago što sam je video, vrlo mi je prijalo da budem večeras uz te i takve glumce u pozorištu, umesto da se odlučim za fotelju i TV, ali, ovo je predstava za zrelije osobe sklone intelektualnim zadovoljstvima i sa dozom strpljenja i opuštenosti, kao i željom da malo ,,prošire vidike,,...
Znate šta, meni se ovo dopalo, mnogima ne bi uopšte...
Jedna jedina reč, može se izgovoriti na ko zna koliko hiljada načina...
Ali, uvek ostaje da se i kroz sve te načine izvođenja, ipak provlači i bar po koja nit napisanog...
Pozorište nas vodi nekada u svet koji ne poznajemo, nekada u svet koji vrlo dobro poznajemo, večeras, na početku, pitao sam se u kakav nas to čudni svet (u)vodi ova predstava, hoće li to biti neki larpurlartizam - umetnost radi umetnosti - ili će ipak biti i neke radnje...ali...kasnije je sve postajalo jasnije...iako ima delova koji nam mogu biti nejasni, sve u svemu, predstava ipak ima ,,glavu i rep,, ima radnje, ima nekakav dramski zaplet, jasne likove, i nadasve veoma jake ,,igrače,, u glumačkoj ekipi...
Očigledno je da je tu bio i neko ko je kvalitetan reditelj, scenograf, kostimograf...ipak, pirsing na pupku one visoke plave, i prstenje na nožnim prstićima one male glavne su ipak deo privatne, a ne pozorišne kolekcije, zar ne? :)
Zaista, ima puno delova predstave sa vrlo sugestivnom glumom, sa dobrim vladanjem rekvizitom, pored čisto pozorišnih detalja, tu je i izvesna likovnost predstave, neka elegična atmosfera koju daje scenografija, te stepenice, sijalice u boji, ćopave kafanske stolice...jabuke koje se kotrljaju i padaju...a ko sedi dovoljno blizu osetiće i miris onog buketa jesenjeg (ja ga ponekad zovem i grobljanskog) cveća, koje je Vanja Ejdus rascopala na sceni, pa i tipičan miris pudera koji vam berberin sipa onom četkom za vrat, posle šišanja...(ovde ga Stojmenović sipa Dugaliću na glavu...)
Sve tu ima neku dobro odmerenu ,,meru,, i dimenziju, gluma, scenografija, muškarci, žene, utisci, mirisi, kostim...drago mi je da na predstavi nema dresa koji je dres Crvene Zvezde (vidimo takvog na fotosima - ali, to je samo sa probe, očigledno), ne bi mi to pristajalo uz ovakvu vrstu komada...
Sve u svemu, ne želim da prepričavam komad i da nekome upropastim ,,faktor iznenađenja,, - nije to vrhunski napisan zaplet, nije to najbolja predstava koju sam gledao u skorije vreme, ali, vrlo mi je drago što sam je video, vrlo mi je prijalo da budem večeras uz te i takve glumce u pozorištu, umesto da se odlučim za fotelju i TV, ali, ovo je predstava za zrelije osobe sklone intelektualnim zadovoljstvima i sa dozom strpljenja i opuštenosti, kao i željom da malo ,,prošire vidike,,...
Znate šta, meni se ovo dopalo, mnogima ne bi uopšte...
Ile | 26.05.2014 | 15:31h | 195.178.3*.* | #17591
Pretpostavljam da se mnogima predstava nece svideti...
Slazem se da je potrebna dobra priprema za ovu predstavu inace ce je gledalac tesko razumeti...
Vidim da ne postoji veliko interesovanje za ovu predstavu kao i da ne postoji stpljenje da se odgleda ova predstava do kraja..
Slazem se da je potrebna dobra priprema za ovu predstavu inace ce je gledalac tesko razumeti...
Vidim da ne postoji veliko interesovanje za ovu predstavu kao i da ne postoji stpljenje da se odgleda ova predstava do kraja..
lepo | 26.04.2014 | 03:20h | 178.223.1*.* | #17412
pametna predstava.
ne uvek citka.
ali pametna.
ne uvek citka.
ali pametna.
Branka I | 25.04.2014 | 00:27h | 10.107.2*.* | #17404
Predstava je odlicna,ovo je za prave sladokusce pozorista.Hana i Vanja briljiraju.Preporuka obavezno pogledati.
Marko BGD | 25.04.2014 | 00:17h | 109.111.23*.* | #17402
Predstavu sam gledao večeras, prva repriza.
S obzirom da poznajem komad (prethodno sam pročitao dramu), nije mi bilo teško da pratim. Drugima koji su došli na predstavu neupućeni u sadržinu komada, svakako je to bio veliki problem.
Zanimljiv početak. Javnost u punom svetlu. Skoro kao rijaliti. Smeo poduhvat za približavanje teksta današnjem vremenu.
Zanimljiva scenografija, stepenište koje ima višestruku simboliku i hororična vrata na njihovom vrhu. Da li to mogu biti vrata na onaj svet? Dobro scensko rešenje za tu Nastasijevićevu tanku nit između realnog i irealnog...
Simboli cipelica su veoma efektni. Kada su u cipeilicama, Ramon i Magdalena su brat i sestra, kada su bosi tada su ljubavnici. Tu je i jabuka razdora, simbolika lavora...
Glumačka ekipa je solidna. Izdvojio bih sjajnu Hanu Selimović i Nebojšu Dugalić. Jedino mi se glimački izbor za Smilju nije dopao, Smilja je ipak temperamentnija žena. Odlična scena u kojoj Magdalena (Vanja Ejdus) peva i glumi zavodnicu.
Predstava je hermetična kao i sam Nastasijević. Možda se od reditelja očekivalo da tok predstave preusmeri ka jasnijem dramskom raspletu. Retrospektivni tok (prvi, veći deo predstave je sadašnjost, oslikava odnos između Magdalene i Ramona, a drugi deo govori o njihovom nastanku i vraća radnju 25 godina ranije) svakako jeste jedan od problema koji otežavaju praćenje. Moj savet svima koji nameravaju da pogledaju predstavu, jeste da pročitaju prepričanu verziju drame (ukoliko nisu u mogućnosti da istu pročitaju)ili pak da pogledaju TV dramu iz 1994.
Predstava podseća pomalo na neke komade Ateljea 212, pa se može reći da predstavlja osveženje za repertoar scene Raša Plaović.
Još jednom, na predstavu dođite spremni (upućeni u komad).
S obzirom da poznajem komad (prethodno sam pročitao dramu), nije mi bilo teško da pratim. Drugima koji su došli na predstavu neupućeni u sadržinu komada, svakako je to bio veliki problem.
Zanimljiv početak. Javnost u punom svetlu. Skoro kao rijaliti. Smeo poduhvat za približavanje teksta današnjem vremenu.
Zanimljiva scenografija, stepenište koje ima višestruku simboliku i hororična vrata na njihovom vrhu. Da li to mogu biti vrata na onaj svet? Dobro scensko rešenje za tu Nastasijevićevu tanku nit između realnog i irealnog...
Simboli cipelica su veoma efektni. Kada su u cipeilicama, Ramon i Magdalena su brat i sestra, kada su bosi tada su ljubavnici. Tu je i jabuka razdora, simbolika lavora...
Glumačka ekipa je solidna. Izdvojio bih sjajnu Hanu Selimović i Nebojšu Dugalić. Jedino mi se glimački izbor za Smilju nije dopao, Smilja je ipak temperamentnija žena. Odlična scena u kojoj Magdalena (Vanja Ejdus) peva i glumi zavodnicu.
Predstava je hermetična kao i sam Nastasijević. Možda se od reditelja očekivalo da tok predstave preusmeri ka jasnijem dramskom raspletu. Retrospektivni tok (prvi, veći deo predstave je sadašnjost, oslikava odnos između Magdalene i Ramona, a drugi deo govori o njihovom nastanku i vraća radnju 25 godina ranije) svakako jeste jedan od problema koji otežavaju praćenje. Moj savet svima koji nameravaju da pogledaju predstavu, jeste da pročitaju prepričanu verziju drame (ukoliko nisu u mogućnosti da istu pročitaju)ili pak da pogledaju TV dramu iz 1994.
Predstava podseća pomalo na neke komade Ateljea 212, pa se može reći da predstavlja osveženje za repertoar scene Raša Plaović.
Još jednom, na predstavu dođite spremni (upućeni u komad).
nikola popovic | 23.04.2014 | 21:08h | 178.222.1*.* | #17396
zaboravljeni komadi
za retro vreme
i retro repertoar
retro nacionalnog pozorista
za retro vreme
i retro repertoar
retro nacionalnog pozorista
pavle popovic | 23.04.2014 | 11:34h | 93.87.17*.* | #17394
da je divni pesnik nastasijevic
zasluzivao scenu narodnog bio bi
igran do sada
uzaludan trud
kao i nasilna koncepcija
nove uprave narodnog
zasluzivao scenu narodnog bio bi
igran do sada
uzaludan trud
kao i nasilna koncepcija
nove uprave narodnog
UNESITE VAŠ KOMENTAR - KOD VEČITE SLAVINE
Klub ljubitelja pozorišta: Početna | Pozorišta | Predstave | Umetnici | Repertoari | Naš izbor | Superpovoljno | Učlanjenje | Kontakt
Copyright © 2001-2015 by Klub ljubitelja pozorišta & MINET d.o.o. All rights reserved.